Na ručku kod Džaveda u baraci

Džaveda i njegove prijatelje, izbeglice iz Avganistana, zatekli smo pri kraju ručka. Sede na zemlji, njih petorica, i uzimaju poslednje zalogaje prebranca.

– Izvolite, probajte kakvi smo kuvari. Ne dobijamo više obroke, pa moramo da se snalazimo i sami da spremamo – objašnjava mladić.

Već dva meseca njihova adresa su barake iza Beogradske autobuske stanice. Odavde možda imaju sjajan pogled na prvu kulu „Beograda na vodi”, ali život u gomili šuta, prašine i smeća, bez kreveta, redovnih obroka i vode za održavanje higijene, sami priznaju, ni psima ne bi poželeli. Oni, kažu, moraju.

– Često nas ovde obilaze policija i brojni predstavnici udruženja za brigu o izbeglicama. Traže nam da pređemo u prihvatne centre jer ćemo tamo biti sigurniji. Mi to ne želimo. Ovde smo došli za slobodu, a ne da živimo zatvoreni. Bojimo se da će nas deportovati jer smo čuli da su neke od onih koji su otišli u prihvatni centar u Preševu vratili u njihove domovine – kaže Džaved insistirajući da ne stojimo u „dvorištu”, već da obavezno uđemo u njihov izbeglički „dom”.

Tamo – na desetine ljudi. Neki su ležali na tankim prostirkama na betonu, a neki sedeli u grupicama i razgovarali. Bilo je onih koji su ložili vatru da bi spremali ručak. Prethodni dani bili su nešto topliji, ali noću se temperatura u ovom objektu spuštala ispod nule, pa se mnogi žale da ih je uhvatila prehlada.

Uznemirile su ih, kažu, vesti da je jedan njihov sunarodnik nedavno ubijen u masovnoj tuči na Zelenom vencu, a da su kod nekolicine migranata tada pronađeni noževi. Znaju da su zbog takvih incidenata rak-rana srpskih bezbednosnih službi i da je samo pitanje dana kada će morati da odu u prihvatni centar.

Po preporuci Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, humanitarci im već neko vreme ne dele obroke, a od juče ne dobijaju ni odeću i obuću koje im je davalo „Miksalište” gde do popodneva borave žene i deca. Nadležni se nadaju da će tako obeshrabriti njihov boravak u ovakvim uslovima, ali oni ne odustaju jer im je boraveći ovde lakše da se povežu sa „kanalima” koji bi im omogućili da nastave put ka Evropi.

Šta ako država odluči da im otkaže gostoprimstvo u ovim barakama?

– U tom slučaju prepušteni smo samo božjoj pomoći. Srpska vlada i narod su bili dobri prema nama i svesni smo da smo im sad problem. Nadamo se da će se ova situacija rešiti tako što ćemo ubrzo uspeti da pređemo granicu – kaže Zišan iz Pakistana koji ne pristaje da ode u prihvatni centar.

Da će pitanje boravka migranata u Srbiji uskoro biti rešeno, najavio je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović koji je rekao da je u delovima grada gde se oni nalaze angažovan veći broj policajaca.

– Pokušaćemo da ih na najlepši način zamolimo da pređu u prihvatne centre – rekao je Stefanović, ističući da razume zabrinutost ljudi za bezbednost.

– Ne želimo da budemo nasilni prema tim ljudima, ali pokušavamo da ih ubedimo da dolazi vreme kada više neće moći fizički da ostanu u centru grada. Čini mi se da uspevamo svakog dana sve veći broj migranta da ubedimo da im je bolje u prihvatnim centrima – istakao je ministar i upozorio da policiji ostaje samo primena fizičke sile, a taj način žele da izbegnu da ne bi došlo do povređivanja i reakcije izbeglica.

U centrima je, prema rečima Nenada Ivaniševića, državnog sekretara ministarstva za rad, trenutno smešteno oko 5.000 ljudi, ali će za koji dan kapaciteti biti povećani za 1.000 kreveta. Ponovo apelujući na nevladine organizacije da ne pružaju pomoć migrantima u parkovima, već da to čine u prihvatnim centrima, on je dodao da je problem telesnih vaši koje su se pojavile kod izbeglica sada pod kontrolom zahvaljujući dobroj reakciji Ministarstva zdravlja i mreže zavoda za javno zdravlje.