На ручку код Џаведа у бараци

Џаведа и његове пријатеље, избеглице из Авганистана, затекли смо при крају ручка. Седе на земљи, њих петорица, и узимају последње залогаје пребранца.

– Изволите, пробајте какви смо кувари. Не добијамо више оброке, па морамо да се сналазимо и сами да спремамо – објашњава младић.

Већ два месеца њихова адреса су бараке иза Београдске аутобуске станице. Одавде можда имају сјајан поглед на прву кулу „Београда на води”, али живот у гомили шута, прашине и смећа, без кревета, редовних оброка и воде за одржавање хигијене, сами признају, ни псима не би пожелели. Они, кажу, морају.

– Често нас овде обилазе полиција и бројни представници удружења за бригу о избеглицама. Траже нам да пређемо у прихватне центре јер ћемо тамо бити сигурнији. Ми то не желимо. Овде смо дошли за слободу, а не да живимо затворени. Бојимо се да ће нас депортовати јер смо чули да су неке од оних који су отишли у прихватни центар у Прешеву вратили у њихове домовине – каже Џавед инсистирајући да не стојимо у „дворишту”, већ да обавезно уђемо у њихов избеглички „дом”.

Тамо – на десетине људи. Неки су лежали на танким простиркама на бетону, а неки седели у групицама и разговарали. Било је оних који су ложили ватру да би спремали ручак. Претходни дани били су нешто топлији, али ноћу се температура у овом објекту спуштала испод нуле, па се многи жале да их је ухватила прехлада.

Узнемириле су их, кажу, вести да је један њихов сународник недавно убијен у масовној тучи на Зеленом венцу, а да су код неколицине миграната тада пронађени ножеви. Знају да су због таквих инцидената рак-рана српских безбедносних служби и да је само питање дана када ће морати да оду у прихватни центар.

По препоруци Министарства за рад, борачка и социјална питања, хуманитарци им већ неко време не деле оброке, а од јуче не добијају ни одећу и обућу које им је давало „Миксалиште” где до поподнева бораве жене и деца. Надлежни се надају да ће тако обесхрабрити њихов боравак у оваквим условима, али они не одустају јер им је боравећи овде лакше да се повежу са „каналима” који би им омогућили да наставе пут ка Европи.

Шта ако држава одлучи да им откаже гостопримство у овим баракама?

– У том случају препуштени смо само божјој помоћи. Српска влада и народ су били добри према нама и свесни смо да смо им сад проблем. Надамо се да ће се ова ситуација решити тако што ћемо убрзо успети да пређемо границу – каже Зишан из Пакистана који не пристаје да оде у прихватни центар.

Да ће питање боравка миграната у Србији ускоро бити решено, најавио је министар унутрашњих послова Небојша Стефановић који је рекао да је у деловима града где се они налазе ангажован већи број полицајаца.

– Покушаћемо да их на најлепши начин замолимо да пређу у прихватне центре – рекао је Стефановић, истичући да разуме забринутост људи за безбедност.

– Не желимо да будемо насилни према тим људима, али покушавамо да их убедимо да долази време када више неће моћи физички да остану у центру града. Чини ми се да успевамо сваког дана све већи број мигранта да убедимо да им је боље у прихватним центрима – истакао је министар и упозорио да полицији остаје само примена физичке силе, а тај начин желе да избегну да не би дошло до повређивања и реакције избеглица.

У центрима је, према речима Ненада Иванишевића, државног секретара министарства за рад, тренутно смештено око 5.000 људи, али ће за који дан капацитети бити повећани за 1.000 кревета. Поново апелујући на невладине организације да не пружају помоћ мигрантима у парковима, већ да то чине у прихватним центрима, он је додао да је проблем телесних ваши које су се појавиле код избеглица сада под контролом захваљујући доброј реакцији Министарства здравља и мреже завода за јавно здравље.