Gluma kao sudbina

Pozorišni, filmski i televizijski glumac Živojin Žika Milenković preminuo je u 81. godini u Beogradu. Tokom bogate i duge umetničke karijere ostvario je veliki broj zapaženih uloga i ostavio neizbrisiv trag u srpskom pozorišnom životu. Igrao je u oko 150 pozorišnih predstava, 30 filmova i više od 300 televizijskih emisija. Komemoracija povodom smrti glumca Žike Milenkovića biće održana danas u 12 časova na Velikoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta, gde je ovaj doajen srpskog glumišta ostvario veliki broj zapaženih uloga. Opelo će biti održano istog dana na Novom groblju u Beogradu u 15.30 časova, a sahrana je u 16 časova.

Žika Milenković je rođen 1928. godine u Nišu, gde je 1947. godine započeo glumačku karijeru u Niškom narodnom pozorištu. Kasnije mu se vraćao kao glumac, reditelj i upravnik. I Žikin otac Aleksandar bavio se malo glumom u KUD „Car Konstantin”. Pozorišnu karijeru Žika Milenković nastavio je u BDP-u i ostao mu veran sve do penzionisanja. Milenković je završio Višu pedagošku školu i bio nastavnik književnosti u Nišu. Ali, ljubav prema glumi odredila mu je drugačiji životni put.

„U pozorištu je drugačije, vreme duže traje. Prvo se predstava sprema, ekipa se uigrava i onda se izađe pred publiku. A to što sam završio književnost, tako je moralo da bude. Tada nije postojala Akademija za pozorište, a glumci su angažovani iz amaterskih družina. Studirajući književnost, izučavao sam istovremeno i glumački zanat, pričao je Milenković.

U Beogradskom dramskom pozorištu Žika Milenković je počeo da igra 1952, da bi od 1960. glumio u kontinuitetu gotovo četiri decenije. Za to vreme odigrao je nekoliko stotina predstava, među kojima su posebno značajne uloge: Knjaz Miloš, Agaton, Klaudije, Spasoje Krtalić...

„Glumac tumači dve-tri uloge u sezoni, a to znači 150 u karijeri. Kada se sve to pomnoži sa predstavama – ispadne mnogo. Ali tako mora i da bude, jer je gluma pomalo i sudbina. Gluma je i žrtvovanje. Ona je i nesanica, neizvesnost. Gluma je i sreća i tuga. Ali, tužno je to što glumac živi samo između dizanja i spuštanja zavesa. Posle toga ostaju sećanja o pojedincima, većini sledi – zaborav. Prokletstvo i lepota ovog posla sastoji se u stalnom izazovu i dokazivanju. Ne može se živeti samo od jedne dobre uloge. Svaka premijera je diplomski ispit, a svaka predstava ispit koji se nanovo polaže. Takav posao se ne može obavljati bez izuzetne ljubavi”, pričao je Milenković.

A Žika Milenković nikada nije zakasnio na probu, predstavu, snimanje. Išao je iz uloge u ulogu sa podjednakim žarom. Jedne godine odigrao je čak 172 predstave u sezoni. Tumačio je tokom karijere i nekoliko negativaca: Rika Gizdića, generala Fonštropa... Branio je te likove jer nijedan čovek o sebi ne govori da je gadan, već likovi uvek imaju i nešto pozitivno u sebi.

Među likovima koje je tumačio Žika Milenković je posebno izdvajao ulogu Besemjonova u „Malograđanima”, domaćina kojem se, sticajem okolnosti rastače porodica, a on pokušava da poveže konce. Jako je voleo i deda Trajka u „Porodičnom blagu”...

Pamte se njegove uloge u zabavnom programu „Veselo veče”, zatim u serijama Televizije Beograd „Ljubav na seoski način”, „Vruć vetar”, „Srećni ljudi”, „Porodično blago”. Na velikom ekranu igrao je u filmovima „Žuta”, „Sok od šljiva”, „Davitelj protiv davitelja”, „Šmeker”, „Neka druga zemlja”... Žika Milenković je dobitnik mnogobrojnih priznanja.