Глума као судбина

Позоришни, филмски и телевизијски глумац Живојин Жика Миленковић преминуо је у 81. години у Београду. Током богате и дуге уметничке каријере остварио је велики број запажених улога и оставио неизбрисив траг у српском позоришном животу. Играо је у око 150 позоришних представа, 30 филмова и више од 300 телевизијских емисија. Комеморација поводом смрти глумца Жике Миленковића биће одржана данас у 12 часова на Великој сцени Београдског драмског позоришта, где је овај доајен српског глумишта остварио велики број запажених улога. Опело ће бити одржано истог дана на Новом гробљу у Београду у 15.30 часова, а сахрана је у 16 часова.

Жика Миленковић је рођен 1928. године у Нишу, где је 1947. године започео глумачку каријеру у Нишком народном позоришту. Касније му се враћао као глумац, редитељ и управник. И Жикин отац Александар бавио се мало глумом у КУД „Цар Константин”. Позоришну каријеру Жика Миленковић наставио је у БДП-у и остао му веран све до пензионисања. Миленковић је завршио Вишу педагошку школу и био наставник књижевности у Нишу. Али, љубав према глуми одредила му је другачији животни пут.

„У позоришту је другачије, време дуже траје. Прво се представа спрема, екипа се уиграва и онда се изађе пред публику. А то што сам завршио књижевност, тако је морало да буде. Тада није постојала Академија за позориште, а глумци су ангажовани из аматерских дружина. Студирајући књижевност, изучавао сам истовремено и глумачки занат, причао је Миленковић.

У Београдском драмском позоришту Жика Миленковић је почео да игра 1952, да би од 1960. глумио у континуитету готово четири деценије. За то време одиграо је неколико стотина представа, међу којима су посебно значајне улоге: Књаз Милош, Агатон, Клаудије, Спасоје Крталић...

„Глумац тумачи две-три улоге у сезони, а то значи 150 у каријери. Када се све то помножи са представама – испадне много. Али тако мора и да буде, јер је глума помало и судбина. Глума је и жртвовање. Она је и несаница, неизвесност. Глума је и срећа и туга. Али, тужно је то што глумац живи само између дизања и спуштања завеса. После тога остају сећања о појединцима, већини следи – заборав. Проклетство и лепота овог посла састоји се у сталном изазову и доказивању. Не може се живети само од једне добре улоге. Свака премијера је дипломски испит, а свака представа испит који се наново полаже. Такав посао се не може обављати без изузетне љубави”, причао је Миленковић.

А Жика Миленковић никада није закаснио на пробу, представу, снимање. Ишао је из улоге у улогу са подједнаким жаром. Једне године одиграо је чак 172 представе у сезони. Тумачио је током каријере и неколико негативаца: Рика Гиздића, генерала Фонштропа... Бранио је те ликове јер ниједан човек о себи не говори да је гадан, већ ликови увек имају и нешто позитивно у себи.

Међу ликовима које је тумачио Жика Миленковић је посебно издвајао улогу Бесемјонова у „Малограђанима”, домаћина којем се, стицајем околности растаче породица, а он покушава да повеже конце. Јако је волео и деда Трајка у „Породичном благу”...

Памте се његове улоге у забавном програму „Весело вече”, затим у серијама Телевизије Београд „Љубав на сеоски начин”, „Врућ ветар”, „Срећни људи”, „Породично благо”. На великом екрану играо је у филмовима „Жута”, „Сок од шљива”, „Давитељ против давитеља”, „Шмекер”, „Нека друга земља”... Жика Миленковић је добитник многобројних признања.