​Kada vidim dobre glumce uvek mi je puno srce

U Beogradu se uvek osećam dobro budući da sam ovde već dolazio u nekoliko navrata. To je instinktivni osećaj, budući da je ovo vitalan i topao grad. Prijatna i snažna energija dolazi od Beograđana, rekao je za „Politiku” Peter Karp, aktuelni upravnik pozorišta u Oberhauzenu, koji je proteklih dana posetio Narodno pozorište u Beogradu. Tokom višednevnog boravka Karp je gledao predstave „Marija Stjuart” F. Šilera u režiji Miloša Lolića i „Narodnu dramu” Olge Dimitrijević u režiji Bojane Lazić.

– Video sam dve večeri zaredom mlad, novi i vrlo uzbudljiv teatar. „Mariju Stjuart” u zanimljivoj scenskoj interpretaciji. Kod „Narodne drame” zanimale su me dve stvari: nova i mlada drama i mlada rediteljka koja svojom vizijom i umetničkom interpretacijom obrađuje ovu temu. Veliki utisak su na mene ostavile obe predstave. Posebno sam oduševljen kvalitetom glumačkom ansambla. Budući da sam pozorišni čovek, volim glumce, oni su za mene srce pozorišta. Kada vidim dobre glumce uvek mi je puno srce, kaže naš sagovornik.

Peter Karp je pored pozorišnih studija izučavao i medicinu, novinarstvo i istoriju umetnosti, od sledeće sezone rukovodiće Teatrom Frajburg u Frajburgu. Iza Karpa je, inače, zanimljiva umetnička karijera. Odrastao je i školovao se najpre u Hamburgu, da bi studije nastavio u Zapadnom Berlinu gde dobija i prvi umetnički angažman, najpre u svojstvu dramaturga u Folksbine teatru. Svoje umetničko iskustvo prenosio je i kolegama u Lucernu, Oberhauzenu...

U Beograd je došao zahvaljujući Aleksandri Saši Pejović, rođenoj Beograđanki koja već dve decenije živi u Austriji, i koja je, kako Karp kaže, ambasador ove misije.

– Iznenađen sam u pozitivnom smislu dešavanjima u Narodnom pozorištu koje je svoja vrata otvorilo mladoj publici. Video sam na predstavama puno mladog sveta. To je čak i u Nemačkoj veliki problem. Naročito je zanimljivo šta se dešava sa mladim srpskim dramskim piscima. Radićemo na tome da dođe do razmene sa vašim nacionalnim teatrom, sa ambicijom da pokažemo neki srpski komad ili predstavu publici u Nemačkoj. U okviru našeg teatra u Frajburgy, imamo bijenalni festival igre i pozorišta sa dugom tradicijom, gde je apsolutno moguće da pozovemo neke od predstava da gostuju. Lepo bi bilo i da obostrano ukrstimo energiju i razmenimo gostovanja tokom sezone, kaže Peter Karp i dodaje:

– Ovaj region me u kulturnom i umetničkom smislu jako zanima, budući da se ovde ispisuju interesantne ljudske i individualne sudbine. Očigledno je da ovaj prostor ima burnu i dinamičnu istoriju. Ovde postoji i miks puno različitih uticaja koji se baš na ovom podneblju ukrštaju. To je po svim merilima dobra podloga za interesantnu dramu i pristup njoj. Moje mišljenje jeste da pozorište priča priču o ljudima. Ako su ljudi interesantni, ako je priča zanimljiva, to samo po sebi obećava dobar teatar.

Peter Karp će od juna 2017. godine stupiti na novu dužnost – intendanta teatra u Frajburgu, već pravi planove za narednu sezonu.

– Pozorište u Frajburgu je veće od onog u Oberhauzenu. Tradicionalni festival koji je, reklo bi se, zaštitni znak ovog pozorišta je poslednjih godina bio malo redukovan, ali se od prošle godine situacija popravila. Voleo bih da uvećamo pozorišnu razmenu, da festival bude veći i raznovrsniji, ali, naravno za sve to prvo moramo da obezbedimo novac. U Oberhauzenu smo imali 18 premijera u sezoni, a u pozorištu u Frajburgu koje ima Operu, Dramu i Balet i scenu za decu i mlade, ta cifra raste na 30 premijernih predstava u sezoni. No, za publiku se valja boriti. To pripada našem pozivu. Moramo dobro da razmislimo kako da dođemo do novih gledalaca, ali i kako da zadržimo staru publiku. Moje iskustvo, koje nije baš kratko, govori mi da je najveća greška kada neko pravi pozorište za koje on misli da publika želi da gleda. To nikada ne uspeva, kaže Karp.

Našeg sagovornika smo pitali po kom principu se finansiraju pozorišne kuće u Oberhauzenu, odnosno Frajburgu, a on je ogovorio:

– Dve trećine finansijskih sredstava dobijamo iz budžeta grada a jednu od pokrajine. Tu je i mali deo koji ubiramo sa blagajne od prodatih karata.

Peter Karp proteklih dana je razgovarao sa Dejanom Savićem, v. d. upravnika nacionalnog teatra, i Željkom Hubačem, v.d. direktora ansambla Drame, sa kojim je inače jako zainteresovan da sarađuje.

– Tužan sam zbog kratkog boravka u Beogradu. Žao mi je što nisam imao priliku da vidim i neku opersku predstavu. Nisam ovde poslednji put, imam osećaj da ću se brzo vratiti, podvukao je Karp.