HIV – omiljeni virus teoretičara zavere

Zbog čega 35 godina od prvog dijagnostikovanog slučaja side najviše obolelih i dalje ima među homoseksualcima, intravenskim narkomanima, Afroamerikancima i Latinoamerikancima? Da li je virus sa kojim je krajem 2015. godine živelo 36,7 miliona ljudi i kojim je zaraženo 78 miliona ljudi prešao sa majmuna na čoveka? Zašto još nije pronađena vakcina protiv virusa kojim se svakih pet sekundi u svetu zarazi jedna osoba, a svakih 15 sekundi jedna osoba umre?

Ovo su teme o kojima se najčešće ne govori u ozbiljnim naučnim krugovima a koje će biti u fokusu okruglog stola „HIV, sida i teorije zavere“ koji danas, povodom Svetskog dana borbe protiv side, organizuje omladina JAZAS-a u beogradskom Domu omladine.

„Od momenta kada je HIV otkriven, dobio je neuporedivo veću medijsku i naučnu pažnju od svih ostalih virusa. Bio je prva bezbednosna-zdravstvena tema koja se ikada našla na dnevnom redu Saveta bezbednosti UN. Nikada se nije mobilisalo toliko zdravstvenih autoriteta, medijske pažnje i javnih ličnosti uprkos činjenici da to niti je prvi nepobedivi virus u istoriji čovečanstva, niti se lako prenosi, a činjenica je da postoje bolesti koje odnose mnogo više života – ističe Karlo Boras, predsednik Omladine JAZAS-a, organizacije koja se već 22 godine bavi edukacijom mladih o ovoj temi.

Virus side pojavio početkom osamdesetih godina u grupi mladih homoseksualaca u Los Anđelesu, a 1983. identifikovan je kao HIV. Pre nego što je nazvan virusom humane imunodeficijencije naučnici su ga zvali „četiri H“ virus, jer su od njega uglavnom obolevali homoseksualci, heroinomani, hemofiličari i Haićani. Pošto nauka nije uspela da objasni zbog čega je ogroman broj muškaraca oboleo na Haitiju, jedna od prvih teorija zavere bila je da se na ovom karipskom ostrvu zapravo odvijao naučni eksperiment koji se oteo kontroli.

Druga teorije zavere bila je da je HIV usmeren na smanjenje stanovništva crne rase, a vetar u leđa ovoj teoriji daje to što nikada nije dato suvislo naučno objašnjenje zašto je u brojnim afričkim zemljama čak 75 radno aktivnog stanovništva HIV pozitivno. Na početku drugog milenijuma svaka druga trudnica u Južnoafričkoj republici bila je zaražena HIV-om.

„Na svetskoj konferenciji o sidi 2006. godine iznesen je podatak da je virusom side zaraženo 70 odsto Afroamerikanaca u državi Džordžiji. S obzirom na to da sve vrste primata imaju svoj virus imunodeficijencije, zbog genetske sličnosti HIV-a sa SIV-om koji pripada šimpanzi, jedna od teorija zavere glasi da je virus prešao sa majmuna na čoveka”, ističe Boras.

Iako su naknadna genetska istraživanja utvrdila da se HIV javio još 1959. kod jednog žitelja Konga, da se u SAD preselio 1966. i da je  1978. godine postojala koncentrisana epidemija virusa u gej zajednici u San Francisku, jedna od teorija zavere jeste da je sida –„božja kazna“ za homoseksualce. Ovu teorija ima veliki broj pobornika u crkvenim krugovima. Nauka, naravno, takvu spekulaciju odbacuje, mada nije ponudila nijedno objašnjenje zašto je epidemija i dalje koncentrisana među gej osobama, intravenskim narkomanima, Afroamerikancima i Latinoamerikancima. A jedna od teorija zavere kaže da je to tako jer se radi o populaciji koja je „nebitna” američkom establišmentu...

„Za ovih 35 godina, sida je postala hronična bolest i pronađen je način da se spreči transmisija virusa sa zaražene trudnice na bebu. Zato jedna od teorija zavere glasi da je vakcina pronađena, ali da se čuva u tajnosti jer lečenje HIV pozitivnih osoba košta nekoliko stotina hiljada dolara“, navodi Karlo Boras.

Dejan Lučić, autor knjige „Teorije zavere”, kaže da nema dilemu da je vakcina protiv side pronađena i da farmaceutski lobi nema finansijski interes da je plasira na tržište.

„Sida je deo plana da se smanji broj tamnoputih ljudi na planeti i da Afrički kontinent, koji je najbogatiji rudama i dijamantima, potpuno promeni strukturu stanovništva. Ne verujem da je virus pobegao iz laboratorije već da je svesno „pušten”, sa određenim ciljem. Ubeđen sam da postoje naučnici koji kreiraju nove bolesti da bi farmaceutska industrija zarađivala na njima”, zaključuje Lučić.