Ćutanjem protiv Karle del Ponte

Loša saradnja sa Unmikom, zastrašivanje svedoka i nepostojanje funkcionalnih institucija sredinom 1999. godine, kada Kosovo nije imalo policiju, bili su veliki problemi sa kojima se tužilaštvo Haškog tribunala suočilo u istrazi o zločinima Oslobodilačke vojske Kosova i njenih lidera nad Srbima, Romima i drugim etničkim grupama, piše bivša glavna tužiteljka tog suda Karla del Ponte u knjizi „Lov, ja i ratni zločinci”. Agencija Beta prenosi delove iz štiva koje će prvo biti objavljeno u Italiji, a čijem se izdavanju protive vlasti u Srbiji ocenjujući da bi time bila ugrožena potraga za Ratkom Mladićem.

Bivša tužiteljka okrivljuje misiju UN u južnoj srpskoj pokrajini da je ometala saradnju sa tribunalom tako što je odbijala da reši problem zaštite svedoka i pružanjem podrške Ramušu Haradinaju, bivšem vođi OVK.

Dokumenta Unmika koje je tužilaštvo tražilo, bila su ponekad „priređena ili sastavljena tako da se nisu mogla koristiti u sudnici”, o čemu je Del Ponteova izvestila i tadašnjeg generalnog sekretara UN Kofija Anana. Ona navodi da je prvog čoveka svetske organizacije obavestila o plakatu u centru Prištine sa likom Haradinaja i porukom podrške bivšeg šefa Unmika Serena Jesen-Petersena.

„Prenela sam i da je u jesen 2005. drugi čovek Unmika prisustvovao svadbi jednog bliskog Haradinajevog rođaka”, piše Del Ponteova navodeći da se Anan složio da je to neprimereno.

„Izgledalo je da se Jesen-Petersen više protivi podizanju optužnice od samog Haradinaja. Jesen-Petersen imao je prijateljske odnose s Haradinajom i to nije krio u saopštenju koje je izdao odmah po objavljivanju optužnice”, ukazuje bivša tužiteljka.

„Reči hvale Jesen-Petersena ukazivale su ne samo da je Unmik slab i u vlasti Albanaca koji su praktično obezvredili misiju UN tokom nereda 2004, već i da je šef Unmika, koji je i specijalni predstavnik generalnog sekretara, javno stao na stranu Ramuša Haradinaja u procesu pred Tribunalom UN”, piše u memoarima Karle del Ponte.

(/slika2)Ona navodi i da je Unmik tvrdio najpre da su dokumenta za koje je dogovoreno da budu predata Tribunalu uništena, a kasnije da ona postoje i da će biti dostavljena sudu. Međutim, prilikom njihove predaje, utvrđeno je da nedostaje polovina dosijea.

U pismu koje je uputila podsekretaru UN za pravna pitanja Nikoli Mišelu ukazala je i na „težak sukob interesa” koji se odnosio na zaštitu svedoka: rođak jednog od istaknutih zvaničnika Unmik policije angažovan je u timu za odbranu Haradinaja.

„Unmik je priznao da je u obavljanju svojih dužnosti agent policije došao u posed poverljivih informacija za „slučaj Haradinaj” i ključnih dosijea o svedocima. Jesen-Petersen je predložio da se taj agent jednostavno povuče iz svih aktivnosti vezanih za slučaj Haradinaj. Usudila bih se da kažem da bi u funkcionalnom sistemu bilo koje države takva situacija bila nedopustiva”, poručila je Del Ponteova u pismu Mišelu.

Navodeći primere zastrašivanja svedoka, koje je počelo i pre nego što je Tribunal početkom 2003. objavio prve optužnice protiv pripadnika OVK, a zatim i primere pokušaja ubistva onih koji su nameravali da svedoče u tim procesima, bivša tužiteljka pominje ubistvo Tahira Zemaja, koji je trebalo da bude svedok u slučaju protiv Ramuša Haradinaja. Ona piše da su kasnije ubijena i dvojica policajaca koji su istraživali smrt Zemaja, a kada je Tribunal zatražio od Unmika informacije o ubistvu svedoka, dobili su dokument u kojem su najvažniji podaci bili zatamnjeni. „Nedopustivo je da se takve informacije kriju (od Tribunala), a time se i šalje užasna poruka Albancima koji bi želeli da sarađuju sa mojom kancelarijom”, prenela je Del Ponteova u pismu Mišelu i dodala da se Haradinaj često sastaje sa visokim funkcionerima Unmika, uključujući Jesen-Petersena. „Kako se može uspostaviti autoritet zakona, ako vrh Unmika tako otvoreno podržava osobu optuženu za najteže zločine po međunarodnom zakonu? Šalje se poruka da su optužnice Tribunala beznačajne, da jednog optuženika dobro prihvata i čak podržava vrh misije UN. Takav razvoj veoma zabrinjava i čini naše napore u slučaju Haradinaja uzaludnim”, poručila je bivša tužiteljka zvaničniku UN-a.

„Moje godine u Tribunalu završiće se pre nego što je Sudsko veće donelo odluku o slučaju”, zaključuje Karla del Ponte, a njene reči su se obistinile budući da Haradinaj u Hagu trenutno čeka donošenje presude.

Istražiteljima je nevolju zadavao i albanski jezik, odnosno činjenica da su prevodioci gotovo isključivo Albanci, a uzdati se u njih bilo je teško zbog zatvorenosti albanske zajednice i raširenog zakona osvete.

Na obeležavanju pete godišnjice Dejtonskog sporazuma u Ohaju, bivša tužiteljka se, kako navodi, našla za stolom pored Tačija, koji joj je tada priznao da su Albanci činili zločine u toku sukoba na Kosovu, tvrdeći međutim da su to radili civili u uniformama OVK.

„Pogledala sam ga u oči i rekla da sam pokrenula istrage o zločinima koje su počinili Albanci na Kosovu. Nisam ni jednom rečju pomenula optužnicu protiv njega, ali Tači je sigurno došao do takvog zaključka jer mu se lice okamenilo”, navodi bivša tužiteljka.

Ona dodaje da je američkoj administraciji ukazivala na potrebu pokretanja procesa protiv vođa OVK u martu 2002, ali kako je pomoć ostala samo na rečima, tumači da te optužnice ne bi odgovarale Sjedinjenim Američkim Državama, jer bi „zakomplikovale međunarodne napore u stvaranju novih institucija na Kosovu”. Ni sa drugim zemljama NATO nije bila bolja situacija.