Ћутањем против Карле дел Понте

Лоша сарадња са Унмиком, застрашивање сведока и непостојање функционалних институција средином 1999. године, када Косово није имало полицију, били су велики проблеми са којима се тужилаштво Хашког трибунала суочило у истрази о злочинима Ослободилачке војске Косова и њених лидера над Србима, Ромима и другим етничким групама, пише бивша главна тужитељка тог суда Карла дел Понте у књизи „Лов, ја и ратни злочинци”. Агенција Бета преноси делове из штива које ће прво бити објављено у Италији, а чијем се издавању противе власти у Србији оцењујући да би тиме била угрожена потрага за Ратком Младићем.

Бивша тужитељка окривљује мисију УН у јужној српској покрајини да је ометала сарадњу са трибуналом тако што је одбијала да реши проблем заштите сведока и пружањем подршке Рамушу Харадинају, бившем вођи ОВК.

Документа Унмика које је тужилаштво тражило, била су понекад „приређена или састављена тако да се нису могла користити у судници”, о чему је Дел Понтеова известила и тадашњег генералног секретара УН Кофија Анана. Она наводи да је првог човека светске организације обавестила о плакату у центру Приштине са ликом Харадинаја и поруком подршке бившег шефа Унмика Серена Јесен-Петерсена.

„Пренела сам и да је у јесен 2005. други човек Унмика присуствовао свадби једног блиског Харадинајевог рођака”, пише Дел Понтеова наводећи да се Анан сложио да је то непримерено.

„Изгледало је да се Јесен-Петерсен више противи подизању оптужнице од самог Харадинаја. Јесен-Петерсен имао је пријатељске односе с Харадинајом и то није крио у саопштењу које је издао одмах по објављивању оптужнице”, указује бивша тужитељка.

„Речи хвале Јесен-Петерсена указивале су не само да је Унмик слаб и у власти Албанаца који су практично обезвредили мисију УН током нереда 2004, већ и да је шеф Унмика, који је и специјални представник генералног секретара, јавно стао на страну Рамуша Харадинаја у процесу пред Трибуналом УН”, пише у мемоарима Карле дел Понте.

(/slika2)Она наводи и да је Унмик тврдио најпре да су документа за које је договорено да буду предата Трибуналу уништена, а касније да она постоје и да ће бити достављена суду. Међутим, приликом њихове предаје, утврђено је да недостаје половина досијеа.

У писму које је упутила подсекретару УН за правна питања Николи Мишелу указала је и на „тежак сукоб интереса” који се односио на заштиту сведока: рођак једног од истакнутих званичника Унмик полиције ангажован је у тиму за одбрану Харадинаја.

„Унмик је признао да је у обављању својих дужности агент полиције дошао у посед поверљивих информација за „случај Харадинај” и кључних досијеа о сведоцима. Јесен-Петерсен је предложио да се тај агент једноставно повуче из свих активности везаних за случај Харадинај. Усудила бих се да кажем да би у функционалном систему било које државе таква ситуација била недопустива”, поручила је Дел Понтеова у писму Мишелу.

Наводећи примере застрашивања сведока, које је почело и пре него што је Трибунал почетком 2003. објавио прве оптужнице против припадника ОВК, а затим и примере покушаја убиства оних који су намеравали да сведоче у тим процесима, бивша тужитељка помиње убиство Тахира Земаја, који је требало да буде сведок у случају против Рамуша Харадинаја. Она пише да су касније убијена и двојица полицајаца који су истраживали смрт Земаја, а када је Трибунал затражио од Унмика информације о убиству сведока, добили су документ у којем су најважнији подаци били затамњени. „Недопустиво је да се такве информације крију (од Трибунала), а тиме се и шаље ужасна порука Албанцима који би желели да сарађују са мојом канцеларијом”, пренела је Дел Понтеова у писму Мишелу и додала да се Харадинај често састаје са високим функционерима Унмика, укључујући Јесен-Петерсена. „Како се може успоставити ауторитет закона, ако врх Унмика тако отворено подржава особу оптужену за најтеже злочине по међународном закону? Шаље се порука да су оптужнице Трибунала безначајне, да једног оптуженика добро прихвата и чак подржава врх мисије УН. Такав развој веома забрињава и чини наше напоре у случају Харадинаја узалудним”, поручила је бивша тужитељка званичнику УН-а.

„Моје године у Трибуналу завршиће се пре него што је Судско веће донело одлуку о случају”, закључује Карла дел Понте, а њене речи су се обистиниле будући да Харадинај у Хагу тренутно чека доношење пресуде.

Истражитељима је невољу задавао и албански језик, односно чињеница да су преводиоци готово искључиво Албанци, а уздати се у њих било је тешко због затворености албанске заједнице и раширеног закона освете.

На обележавању пете годишњице Дејтонског споразума у Охају, бивша тужитељка се, како наводи, нашла за столом поред Тачија, који јој је тада признао да су Албанци чинили злочине у току сукоба на Косову, тврдећи међутим да су то радили цивили у униформама ОВК.

„Погледала сам га у очи и рекла да сам покренула истраге о злочинима које су починили Албанци на Косову. Нисам ни једном речју поменула оптужницу против њега, али Тачи је сигурно дошао до таквог закључка јер му се лице окаменило”, наводи бивша тужитељка.

Она додаје да је америчкој администрацији указивала на потребу покретања процеса против вођа ОВК у марту 2002, али како је помоћ остала само на речима, тумачи да те оптужнице не би одговарале Сједињеним Америчким Државама, јер би „закомпликовале међународне напоре у стварању нових институција на Косову”. Ни са другим земљама НАТО није била боља ситуација.