Novi zakon preseljava zaštićene stanare iz centra grada

„Nismo mi s puškama i bombama ušli u tuđe stanove i zauzeli nečiju imovinu, već smo stanove u zadužbinama i fondacijama dobili od države. Pošteno smo decenijama plaćali porez i kiriju, pokušavali da ih otkupimo, ali uzalud. Čini nam se da je cilj novog zakona da nas što pre istera iz stanova u kojima legalno živimo – ističu takozvani zaštićeni stanari. Stotinak njih okupilo se ispred zgrade Vlade Srbije i pokušali su da uruče premijeru primedbe na predlog Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, koji bi uskoro trebalo da se nađe u skupštinskoj proceduri. Ali dalje od pisarnice u Nemanjinoj nisu stigli. Tu im je rečeno da vlada zaseda, a kako tvrde, čvrsto su im obećali da će papir biti predat „dalje”.

Novi Zakon o stanovanju trebalo bi konačno da reši probleme vlasnika čiji su stanovi oduzeti posle Drugog svetskog rata, a u kojima mnogi od „zaštićenih stanara” žive. Ali kako zakupci i nosioci stanarskog prava tvrde – na njihovu štetu.

– Mi smo dobronamerne primedbe dostavili još u martu dok je zakon bio u proceduri, ali smo saznali da je malo toga od naših predloga uvršćeno. Ako bude usvojen zakon, koji se prvi put u poslednjih nekoliko decenija bavi i nama, naš problem neće biti rešen. Naprotiv, na teret će nam se staviti nameti koje sa ovim platama i penzijama mi kao zakupci nećemo moći da plaćamo – rekao je Vlastimir Dedović, predsednik Udruženja korisnika stanova u privatnom vlasništvu.

U predlogu zakona stoji da bi ovi stanari trebalo da dobiju nove stambene jedinice, ali kako oni kažu, ni to nije definisano.

– Kriterijumi za veličinu stana za preseljenje su smanjeni u odnosu na prethodni predlog zakona. Po ovom novom predlogu prvi član domaćinstva „dobija” oko 22 kvadrata, a svaki sledeći do 15. Nigde u zakonu se ne navodi koja bi nova lokacija mogla da bude, ali mi pretpostavljamo da bi ti stanovi bili na rubnim opštinama. Rok za realizaciju zakona je 11 godina, što znači da većina stanara neće doživeti rešenje, a dotle ćemo papreno plaćati visoke zakupnine. Koliko smo mi izračunali, one će u odnosu na sadašnje biti veće i za 200 procenata, pa će se cena kretati od 20.000 do 60.000 dinara – objašnjava Milica Živković, zamenik predsednika Upravnog odbora Udruženja stanara u zgradama zadužbina.

Ona ističe da u predlogu zakona stoji i da u slučaju da neko od ovih stanara ima neku nasleđenu nekretninu gubi pravo na stan.

– Ako nekom tetka ostavi neuslovnu čatrlju od dvadesetak kvadrata u okolini Bujanovca, može da se pozdravi sa stanom u Beogradu u kome je rođen i u kome su mu roditelji živeli. To znači da moram da prestanem da radim i iselim se odavde – priča Dedović.

Ovi stanari ističu da su stavljeni u neravnopravan položaj sa ostalim građanima Srbije, jer još od 1990. godine nisu imali prava da otkupe stanove, niti su mogli da dobiju stan preko rang liste – podrazumevalo se da je njihovo stambeno pitanje rešeno.

Prema evidenciji od prošle godine, u Srbiji ima oko 1.500 stanara koji imaju ovaj problem, ali kako oni ističu, najverovatnije je da ih ima oko 3.000 jer se mnogi od njih nisu prijavili.

– Najviše ljudi je u Beogradu i u Novom Sadu i većina je starije životne dobi. Mnogi su u tim stanovima živeli još tridesetih godina prošlog veka – ističe Živkovićeva.

Ministarstvo: zakupci će dobiti stanove u javnoj svojini

Zaštićeni stanari neće biti ostavljeni na ulici, već će, ukoliko nemaju na drugi način rešeno stambeno pitanje, po novom Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada, biti preseljeni u stanove u javnoj svojini, a posle toga imaće mogućnost da ih otkupe, po najpovoljnijim uslovima, izjavila je za Tanjug Jovanka Atanacković, pomoćnica ministra građevinarstva.

– Za razliku od onih koji su devedesetih mogli da reše stambeno pitanje jer su imali stanarsko pravo na stan u javnoj svojini, zaštićeni stanari nisu mogli da reše to pitanje i zato ga ovaj zakon rešava na pravedan način, omogućavajući im da se prvo presele u stanove u javnoj svojini, koriste ih u zakup, a posle toga ih otkupe – objasnila je Atanacković.

Ona je rekla da je reč o oko 1.500 stanova, a da je od tog broja 1.400 zaštićenih stanara u Beogradu i žive uglavnom u najstrožem centru grada.

– Primera radi, u Knez Mihailovoj ulici, zaštićeni stanar za stan od oko 75 kvadrata trenutno plaća zakupninu od 9.000 dinara. Novi zakon predviđa povećanje zakupnine i on će sada biti oko 18.000, a tržišna cena zakupnine u Knez Mihailovoj ulici za taj stan trenutno iznosi 49.000 dinara –  istakla je Atanacković.

Prema njenim rečima, nije reč o tome da će se zakupnine povećati na 60.000 dinara.

– Svesni smo da zaštićeni stanari nisu svojom voljom ušli u te stanove, ali oni posle 70 godina moraju da se vrate svojim pravim vlasnicima – naglasila je Atanacković i istakla da je zakon predvideo kao krajnji rok za njihovo preseljenje u javne stanove 10 godina. U slučaju ne bude rešenja za pojedine predmete, postoji i pravo na nadoknadu u visini stana koji zakonom pripada „zaštićenom stanaru”. 

Ko je zaštićeni stanar

„Zaštićeni stanari” popularan je izraz za „zakupce na neodređeno vreme stanova u svojini građana, zadužbina ili fondacija”. Većina njih je pre oko sedam decenija useljavana u stanove koji nisu bili njihovo vlasništvo. Pravim vlasnicima tih stanova nije oduzeto pravo svojine, ali im je oduzeto pravo korišćenja.

Zaštićeni stanari plaćali su zakup, ali nikada nisu imali pravo da steknu vlasništvo nad tim stanovima.