Нови закон пресељава заштићене станаре из центра града

„Нисмо ми с пушкама и бомбама ушли у туђе станове и заузели нечију имовину, већ смо станове у задужбинама и фондацијама добили од државе. Поштено смо деценијама плаћали порез и кирију, покушавали да их откупимо, али узалуд. Чини нам се да је циљ новог закона да нас што пре истера из станова у којима легално живимо – истичу такозвани заштићени станари. Стотинак њих окупило се испред зграде Владе Србије и покушали су да уруче премијеру примедбе на предлог Закона о становању и одржавању зграда, који би ускоро требало да се нађе у скупштинској процедури. Али даље од писарнице у Немањиној нису стигли. Ту им је речено да влада заседа, а како тврде, чврсто су им обећали да ће папир бити предат „даље”.

Нови Закон о становању требало би коначно да реши проблеме власника чији су станови одузети после Другог светског рата, а у којима многи од „заштићених станара” живе. Али како закупци и носиоци станарског права тврде – на њихову штету.

– Ми смо добронамерне примедбе доставили још у марту док је закон био у процедури, али смо сазнали да је мало тога од наших предлога увршћено. Ако буде усвојен закон, који се први пут у последњих неколико деценија бави и нама, наш проблем неће бити решен. Напротив, на терет ће нам се ставити намети које са овим платама и пензијама ми као закупци нећемо моћи да плаћамо – рекао је Властимир Дедовић, председник Удружења корисника станова у приватном власништву.

У предлогу закона стоји да би ови станари требало да добију нове стамбене јединице, али како они кажу, ни то није дефинисано.

– Критеријуми за величину стана за пресељење су смањени у односу на претходни предлог закона. По овом новом предлогу први члан домаћинства „добија” око 22 квадрата, а сваки следећи до 15. Нигде у закону се не наводи која би нова локација могла да буде, али ми претпостављамо да би ти станови били на рубним општинама. Рок за реализацију закона је 11 година, што значи да већина станара неће доживети решење, а дотле ћемо папрено плаћати високе закупнине. Колико смо ми израчунали, оне ће у односу на садашње бити веће и за 200 процената, па ће се цена кретати од 20.000 до 60.000 динара – објашњава Милица Живковић, заменик председника Управног одбора Удружења станара у зградама задужбина.

Она истиче да у предлогу закона стоји и да у случају да неко од ових станара има неку наслеђену некретнину губи право на стан.

– Ако неком тетка остави неусловну чатрљу од двадесетак квадрата у околини Бујановца, може да се поздрави са станом у Београду у коме је рођен и у коме су му родитељи живели. То значи да морам да престанем да радим и иселим се одавде – прича Дедовић.

Ови станари истичу да су стављени у неравноправан положај са осталим грађанима Србије, јер још од 1990. године нису имали права да откупе станове, нити су могли да добију стан преко ранг листе – подразумевало се да је њихово стамбено питање решено.

Према евиденцији од прошле године, у Србији има око 1.500 станара који имају овај проблем, али како они истичу, највероватније је да их има око 3.000 јер се многи од њих нису пријавили.

– Највише људи је у Београду и у Новом Саду и већина је старије животне доби. Многи су у тим становима живели још тридесетих година прошлог века – истиче Живковићева.

Министарство: закупци ће добити станове у јавној својини

Заштићени станари неће бити остављени на улици, већ ће, уколико немају на други начин решено стамбено питање, по новом Закону о становању и одржавању зграда, бити пресељени у станове у јавној својини, а после тога имаће могућност да их откупе, по најповољнијим условима, изјавила је за Танјуг Јованка Атанацковић, помоћница министра грађевинарства.

– За разлику од оних који су деведесетих могли да реше стамбено питање јер су имали станарско право на стан у јавној својини, заштићени станари нису могли да реше то питање и зато га овај закон решава на праведан начин, омогућавајући им да се прво преселе у станове у јавној својини, користе их у закуп, а после тога их откупе – објаснила је Атанацковић.

Она је рекла да је реч о око 1.500 станова, а да је од тог броја 1.400 заштићених станара у Београду и живе углавном у најстрожем центру града.

– Примера ради, у Кнез Михаиловој улици, заштићени станар за стан од око 75 квадрата тренутно плаћа закупнину од 9.000 динара. Нови закон предвиђа повећање закупнине и он ће сада бити око 18.000, а тржишна цена закупнине у Кнез Михаиловој улици за тај стан тренутно износи 49.000 динара –  истакла је Атанацковић.

Према њеним речима, није реч о томе да ће се закупнине повећати на 60.000 динара.

– Свесни смо да заштићени станари нису својом вољом ушли у те станове, али они после 70 година морају да се врате својим правим власницима – нагласила је Атанацковић и истакла да је закон предвидео као крајњи рок за њихово пресељење у јавне станове 10 година. У случају не буде решења за поједине предмете, постоји и право на надокнаду у висини стана који законом припада „заштићеном станару”. 

Ко је заштићени станар

„Заштићени станари” популаран је израз за „закупце на неодређено време станова у својини грађана, задужбина или фондација”. Већина њих је пре око седам деценија усељавана у станове који нису били њихово власништво. Правим власницима тих станова није одузето право својине, али им је одузето право коришћења.

Заштићени станари плаћали су закуп, али никада нису имали право да стекну власништво над тим становима.