Prava istina o istorijski niskom deficitu

Predlogom budžeta za 2017. godinu koji je vlada prosledila parlamentu na usvajanje predviđen je rekordno nizak manjak u kasi, rekao je ministar finansija Dušan Vujović. T

ime je potvrdio izjavu premijera Aleksandra Vučića koji je pre dva dana istakao kako je ovim dokumentom planiran „najniži predviđeni deficit u istoriji države Srbije”.

Planirano je da deficit cele države bude 1,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega onoga što građani i privreda stvore za godinu dana, dok je manjak u republičkoj kasi projektovan na 1,6 odsto BDP-a.

Novinari su, međutim, podsetili ministra finansija da je na kraju 2005. godine budžet bio u plusu i da je na kraju te godine ostvaren suficit od 1,2 odsto. Ministar finansija imao je spreman odgovor na to.

U najkraćem, kada se od ukupnog fiskalnog deficita oduzmu izdaci za garantovane zajmove koji dogodine dospevaju na naplatu onda deficit iznosi svega 0,6 odsto. Ti rashodi su 2005. išli ispod crte, pa zato ova dva iznosa nisu uporediva. Ipak, i uz ovu metodološku razliku budžet je 2005. ipak bio u plusu, što planom za 2017. godinu nije predviđeno.

– Mi ovde govorimo o preloženim budžetima koje je vlada uputila Narodnoj skupštini. O tome je govorio i premijer Aleksandar Vučić. Te 2005. godine parlamentu je na usvajanje otišao budžet u kome je predviđeni republički deficit bio 1,2 odsto, što znači da je iznos koji smo mi planirali dvostruko niži – rekao je ministar finansija i dodao da ni on ni premijer nisu govorili o realizaciji, nego o planu.

Na pitanje da li to onda znači da je on sam sebi postavio visok cilj i da će, uprkos planiranom manjku, budžet biti u suficitu, ministar finansija je odgovorio:

– Budžet će možda i biti u realnom suficitu. Te 2005. plus je ostvaren iz drugih izvora. Ali moram da vam kažem da to nije moj cilj. Smatram da Srbija ne treba da ide u suficit, jer ne želim do te mere da stežem kaiš previše – rekao je ministar finansija i dodao da je zapravo njegov cilj da budžet bude u primarnom suficitu.

Šta zapravo to znači? Primarni suficit predstavlja razliku između onoga što zaradimo i potrošimo, bez izdataka za kamate. Dakle, kada bi se iz ovog predloga budžeta u kome deficit iznosi 69,1 milijardu dinara, izdvojili izdaci za kamate (134 milijarde dinara), onda bi državna kasa bila u plusu.

– Kada sam 2014. godine došao na poziciju ministra finansija imali smo deficit primarnog bilansa od minus 3,8 odsto. Već sledeće godine on je smanjen na minus 0,5 odsto. Ove godine očekujem primarni suficit od 1,2 odsto, a dogodine će on biti 1,5 procenata BDP-a – istakao je ministar Vujović.

Ministar finansija se osvrnuo i na izjavu premijera Aleksandra Vučića prema kojoj je „sve predloge ministarstava pocepao i vratio nazad na doradu”.

On očekuje da rasprava o budžetu u Skupštini počne u ponedeljak.

– Premijer nije u kantu za đubre bacio Nacrt budžeta. Ovde je reč o dodatnim zahtevima ministarstava koji su bili nerealni – objašnjavao je ministar finansija.

Kako tvrdi, nije se dogodilo ništa neuobičajeno što inače nije deo budžetske igranke. Ministarstvo finansija obično postavlja limite koji su neka vrsta indikacija za potrošnju. Onda, prema rečima nadležnog ministra, resorna ministarstva u praski iz svojih budžeta izostave sve ono za šta znaju da je država u obavezi da plati. I sa tim zahtevima se, po Vujovićevom priznanju, obavezno javljaju u martu ili aprilu.

Ministar Vujović rekao je i da su predviđeni i troškovi za predstojeće izbore.

 – Očekujemo da će ovo što smo planirali biti dovoljno bez obzira na to koje će odluke biti donete u narednim mesecima. Samo je bila reč o tome koliko je dopunskih sredstava bilo potrebno opredeliti za drugi krug predsedničkih izbora, koji je izvestan – rekao je Vujović.

Jedna od bitnijih izmena u Predlogu budžeta su i veći izdaci za kapitalne investicije koji su sa ovogodišnje 42 milijarde uvećani na 95 milijardi dinara. Ministar finansija je objasnio da je posledica tog uvećanja to što su u budžet ušli i projektni zajmovi. Kada se na sve to dodaju i lokalne investicije onda su ukupni kapitalni izdaci na nivou cele države 147 milijardi, što je blizu četiri odsto BDP-a, što je nivo koji je prihvatljiv i za Evropsku uniju.

Vujović je najavio i mogućnost izmene zakona o budžetskom sistemu u kome je navedeno da javni dug ne može biti veći od 45 odsto BDP-a.

Udeo svih državnih zajmova u BDP-u na kraju oktobra iznosio je 72,1 odsto. Plan je da se putanja javnog duga obori i približi nivou od 60 odsto, što su kriterijumi EU.

Prema objašnjenju ministra Vujovića, zakonsko ograničenje uneto je za vreme bivše vlasti i kada je cena kapitala bila znatno veća nego danas. To, međutim, ne znači da će on kao ministar finansija, u skorije vreme predložiti izmenu Zakona o budžetskom sistemu i usklađivanje sa mastrihtškim kriterijumima.

– Ako bismo mi sada u zakon kao gornju granicu uneli 60 odsto BDP-a mi bismo automatski bili u prekršaju, objasnio je ministar finansija i dodao da se o tome razmišlja i da je pravi trenutak za to kada se javni dug približi nivou od 60 odsto.

Nerealne zahteve o povećanju plata i unapređenju zaposlenih kako kaže ovaj budžet nije moga da ispuni. U tom kontekstu ministar Vujović citirao je i Kristin Lagard, direktorku MMF-a, koja ga je na takav epilog upozorila kada mu je, kako kaže, čestitala na rezultatima.

– Zapamtite, ništa ne stvara takav pritisak kao uspeh. Mi se sada sa tim suočavamo – zaključio je Vujović.

Potrošnja – izvor rasta

Ministar finansija podsetio je da se vlada dogovorila sa MMF-om da se udeo plata u BDP-u smanji na osam odsto. Taj tren će, kaže, biti nastavljen, uprkos rastu primanja pojedinih zaposlenih u javnom sektoru koji je planiran za sledeću godinu.

Očekuje da i potrošnja sledeće godine bude izvor privrednog rasta, ali će, za razliku od nekih ranijih godina biti zasnovana na realnim osnovama.