Права истина о историјски ниском дефициту

Предлогом буџета за 2017. годину који је влада проследила парламенту на усвајање предвиђен је рекордно низак мањак у каси, рекао је министар финансија Душан Вујовић. Т

име је потврдио изјаву премијера Александра Вучића који је пре два дана истакао како је овим документом планиран „најнижи предвиђени дефицит у историји државе Србије”.

Планирано је да дефицит целе државе буде 1,7 одсто бруто домаћег производа (БДП), односно свега онога што грађани и привреда створе за годину дана, док је мањак у републичкој каси пројектован на 1,6 одсто БДП-а.

Новинари су, међутим, подсетили министра финансија да је на крају 2005. године буџет био у плусу и да је на крају те године остварен суфицит од 1,2 одсто. Министар финансија имао је спреман одговор на то.

У најкраћем, када се од укупног фискалног дефицита одузму издаци за гарантоване зајмове који догодине доспевају на наплату онда дефицит износи свега 0,6 одсто. Ти расходи су 2005. ишли испод црте, па зато ова два износа нису упоредива. Ипак, и уз ову методолошку разлику буџет је 2005. ипак био у плусу, што планом за 2017. годину није предвиђено.

– Ми овде говоримо о преложеним буџетима које је влада упутила Народној скупштини. О томе је говорио и премијер Александар Вучић. Те 2005. године парламенту је на усвајање отишао буџет у коме је предвиђени републички дефицит био 1,2 одсто, што значи да је износ који смо ми планирали двоструко нижи – рекао је министар финансија и додао да ни он ни премијер нису говорили о реализацији, него о плану.

На питање да ли то онда значи да је он сам себи поставио висок циљ и да ће, упркос планираном мањку, буџет бити у суфициту, министар финансија је одговорио:

– Буџет ће можда и бити у реалном суфициту. Те 2005. плус је остварен из других извора. Али морам да вам кажем да то није мој циљ. Сматрам да Србија не треба да иде у суфицит, јер не желим до те мере да стежем каиш превише – рекао је министар финансија и додао да је заправо његов циљ да буџет буде у примарном суфициту.

Шта заправо то значи? Примарни суфицит представља разлику између онога што зарадимо и потрошимо, без издатака за камате. Дакле, када би се из овог предлога буџета у коме дефицит износи 69,1 милијарду динара, издвојили издаци за камате (134 милијарде динара), онда би државна каса била у плусу.

– Када сам 2014. године дошао на позицију министра финансија имали смо дефицит примарног биланса од минус 3,8 одсто. Већ следеће године он је смањен на минус 0,5 одсто. Ове године очекујем примарни суфицит од 1,2 одсто, а догодине ће он бити 1,5 процената БДП-а – истакао је министар Вујовић.

Министар финансија се осврнуо и на изјаву премијера Александра Вучића према којој је „све предлоге министарстава поцепао и вратио назад на дораду”.

Он очекује да расправа о буџету у Скупштини почне у понедељак.

– Премијер није у канту за ђубре бацио Нацрт буџета. Овде је реч о додатним захтевима министарстава који су били нереални – објашњавао је министар финансија.

Како тврди, није се догодило ништа неуобичајено што иначе није део буџетске игранке. Министарство финансија обично поставља лимите који су нека врста индикација за потрошњу. Онда, према речима надлежног министра, ресорна министарства у праски из својих буџета изоставе све оно за шта знају да је држава у обавези да плати. И са тим захтевима се, по Вујовићевом признању, обавезно јављају у марту или априлу.

Министар Вујовић рекао је и да су предвиђени и трошкови за предстојеће изборе.

 – Очекујемо да ће ово што смо планирали бити довољно без обзира на то које ће одлуке бити донете у наредним месецима. Само је била реч о томе колико је допунских средстава било потребно определити за други круг председничких избора, који је известан – рекао је Вујовић.

Једна од битнијих измена у Предлогу буџета су и већи издаци за капиталне инвестиције који су са овогодишње 42 милијарде увећани на 95 милијарди динара. Министар финансија је објаснио да је последица тог увећања то што су у буџет ушли и пројектни зајмови. Када се на све то додају и локалне инвестиције онда су укупни капитални издаци на нивоу целе државе 147 милијарди, што је близу четири одсто БДП-а, што је ниво који је прихватљив и за Европску унију.

Вујовић је најавио и могућност измене закона о буџетском систему у коме је наведено да јавни дуг не може бити већи од 45 одсто БДП-а.

Удео свих државних зајмова у БДП-у на крају октобра износио је 72,1 одсто. План је да се путања јавног дуга обори и приближи нивоу од 60 одсто, што су критеријуми ЕУ.

Према објашњењу министра Вујовића, законско ограничење унето је за време бивше власти и када је цена капитала била знатно већа него данас. То, међутим, не значи да ће он као министар финансија, у скорије време предложити измену Закона о буџетском систему и усклађивање са мастрихтшким критеријумима.

– Ако бисмо ми сада у закон као горњу границу унели 60 одсто БДП-а ми бисмо аутоматски били у прекршају, објаснио је министар финансија и додао да се о томе размишља и да је прави тренутак за то када се јавни дуг приближи нивоу од 60 одсто.

Нереалне захтеве о повећању плата и унапређењу запослених како каже овај буџет није мога да испуни. У том контексту министар Вујовић цитирао је и Кристин Лагард, директорку ММФ-а, која га је на такав епилог упозорила када му је, како каже, честитала на резултатима.

– Запамтите, ништа не ствара такав притисак као успех. Ми се сада са тим суочавамо – закључио је Вујовић.

Потрошња – извор раста

Министар финансија подсетио је да се влада договорила са ММФ-ом да се удео плата у БДП-у смањи на осам одсто. Тај трен ће, каже, бити настављен, упркос расту примања појединих запослених у јавном сектору који је планиран за следећу годину.

Очекује да и потрошња следеће године буде извор привредног раста, али ће, за разлику од неких ранијих година бити заснована на реалним основама.