I bogati plaču

Knjige koje pišu žene, u kojoj se tematizuje život žene, njene ljubavne nedoumice, kao i njeni svakodnevni porodični i ekonomski problemi, najčešće se kod nas nazivaju „ženskom književnošću“.

O toj vrsti pisanja se uglavnom govori intuitivno, tako da ona ne dobija nikakav kritičarski sud, budući da kao žanrovsko pisanje nije zanimljiva književnoj kritici.

Kod nas ovu vrstu književnosti najčešće pišu spisateljice koje su ranije već izgradile javnu karijeru u drugim domenima, da bi se zatim na temelju te slave okrenule pisanju.

Nađa Bobičić

FAF 2016. 

Užas i žudnja 

Granice psihološke normalnosti prestaju da postoje i ustupaju mesto somnambulnim vizijama, porocima i nasilnim, užasnim ritualima, koji u takvom svetu zadobijaju ravnopravno mesto

Jedan od trendova u aktuelnom svetskom filmu, koji je snažno obeležio program Festivala autorskog filma u Beogradu (25. novembra do 3. decembra) jeste stil magijskog realizma, tačnije rečeno spajanja paganskih, okultnih i magijskih scena sa prizorima iz društvene svakodnevice.

Ovaj trend u igranom filmu svedoči o dubokoj krizi sistema vrednosti u zapadnom svetu, koji pokazuje elemente raspada tradicionalnog i porodičnog ustrojstva, jasno određenih kulturnih paradigmi i opredeljenja u domenu duhovnosti i religije.

Ivana Kronja

NA MAPI UTOPIJE

Dobro mesto za umiranje

U istorijskom muzeju u Salti nalazi se minijaturno remek-delo: majušna glava u bronzi čoveka čije lice izražava istovremeno ogorčenje, gnev i nemoć.

Vide mu se stisnuti zubi, a oči su skupljene u dve iskričave crtice.

Možda je to lik poslednjeg vladara Kilmesa, nemoćnog da shvati zašto  je utopija njegovog naroda da živi na svojoj zemlji morala da postane peščana Atlantida doline Kalčaki

Kad se iz severozapadne argentinske provincije Tukuman kroz visoki planinski prevoj pređe u susednu provinciju Salta, tamo posred Anda, gde sever Argentine počinje da se približava Boliviji i sve više na nju da liči, sa goletne visine od oko četiri hiljade metara pukne pogled na visoravan dolinu Kalčaki.

Ko god je rastao u doba pre interneta i globalne televizije, čitajući avanturističke romane Karla Maja i gledajući nemačke vesterne pre italijanskih, sigurno je nekako ovako zamišljao Divlji zapad.

Branko Anđić

NOBEL 2016.

Kroz neprohodne staze

Pojava tekstova tako visokih književnih dometa poput onih sa albuma „Ponovo na auto-putu 61” bila je oslobađajući i prekretnički momenat rokenrola.

Od tog trenutka popularna pesma, kantautorski glas, folk-rok, pa i sam rokenrol su dobili dozvolu da teže višem i da se upišu još snažnije u kulturni prostor poznog XX veka.

Rok više nije bio fenomen pobunjene mladosti, već izražajno sredstvo za najviše umetničke domete

Kada je početkom oktobra objavljeno da je Bob Dilan dobio Nobelovu nagradu za književnost, svet se podelio na one koji misle da je to zasluženo i na one koji smatraju da je to promašaj i podsmeh literaturi i piscima.

Ima i onih koji smatraju da je sve to samo dobar populistički trik Švedske kraljevske akademije.

Ako je tako, zanimljiv je izbor da od svih drugih muzičkih poeta za svoju tačku izaberu čoveka koji je mađioničarskim trikovima nestajanja i nastajanja uvek bio sklon i koji nikada nije išao za klasično shvaćenom originalnošću i genijalnom autentičnošću.

Ksenija Stevanović

20 ISPOD 40: PORTRETI SRPSKIH PISACA

Tragovi u beležnici: Mića Vujičić

Ništa ne može da pomuti istrajnost, koja je nošena jedinim životvornim osećanjem kao što je ljubav, da se prošlost ispoštuje i da se od zapisivanja ne odustane

Poduži je spisak novina i časopisa u kojima je Mića Vujičić (1979) radio ili radi kao saradnik.

Mnogi intervuji nose njegov potpis, puno toga je dostupno na veb stranici pod njegovim imenom (dakle, on tačka kom).

I to je pisanje, reklo bi se, ali teško je odoleti pitanju koje nameće, tačnije formuliše rečenica iz priče „Ključne reči“: da li ga je pojelo novinarstvo?

Dve knjige proze, roman Oštar start (2010) i zbirka priča Ronjenje na dah (2014) jedine mogu da pruže odgovor.

On glasi, bez premišljanja i relativizacije – da nije. Novinarski hleb sa sedam kora nije to učinio, te preostaje potpitanje da li je onda prozu nahranio?

Dragana Stolić