И богати плачу

Књиге које пишу жене, у којој се тематизује живот жене, њене љубавне недоумице, као и њени свакодневни породични и економски проблеми, најчешће се код нас називају „женском књижевношћу“.

О тој врсти писања се углавном говори интуитивно, тако да она не добија никакав критичарски суд, будући да као жанровско писање није занимљива књижевној критици.

Код нас ову врсту књижевности најчешће пишу списатељице које су раније већ изградиле јавну каријеру у другим доменима, да би се затим на темељу те славе окренуле писању.

Нађа Бобичић

ФАФ 2016. 

Ужас и жудња 

Границе психолошке нормалности престају да постоје и уступају место сомнамбулним визијама, пороцима и насилним, ужасним ритуалима, који у таквом свету задобијају равноправно место

Један од трендова у актуелном светском филму, који је снажно обележио програм Фестивала ауторског филма у Београду (25. новембра до 3. децембра) јесте стил магијског реализма, тачније речено спајања паганских, окултних и магијских сцена са призорима из друштвене свакодневице.

Овај тренд у играном филму сведочи о дубокој кризи система вредности у западном свету, који показује елементе распада традиционалног и породичног устројства, јасно одређених културних парадигми и опредељења у домену духовности и религије.

Ивана Кроња

НА МАПИ УТОПИЈЕ

Добро место за умирање

У историјском музеју у Салти налази се минијатурно ремек-дело: мајушна глава у бронзи човека чије лице изражава истовремено огорчење, гнев и немоћ.

Виде му се стиснути зуби, а очи су скупљене у две искричаве цртице.

Можда је то лик последњег владара Килмеса, немоћног да схвати зашто  је утопија његовог народа да живи на својој земљи морала да постане пешчана Атлантида долине Калчаки

Кад се из северозападне аргентинске провинције Тукуман кроз високи планински превој пређе у суседну провинцију Салта, тамо посред Анда, где север Аргентине почиње да се приближава Боливији и све више на њу да личи, са голетне висине од око четири хиљаде метара пукне поглед на висораван долину Калчаки.

Ко год је растао у доба пре интернета и глобалне телевизије, читајући авантуристичке романе Карла Маја и гледајући немачке вестерне пре италијанских, сигурно је некако овако замишљао Дивљи запад.

Бранко Анђић

НОБЕЛ 2016.

Кроз непроходне стазе

Појава текстова тако високих књижевних домета попут оних са албума „Поново на ауто-путу 61” била је ослобађајући и прекретнички моменат рокенрола.

Од тог тренутка популарна песма, кантауторски глас, фолк-рок, па и сам рокенрол су добили дозволу да теже вишем и да се упишу још снажније у културни простор позног XX века.

Рок више није био феномен побуњене младости, већ изражајно средство за највише уметничке домете

Када је почетком октобра објављено да је Боб Дилан добио Нобелову награду за књижевност, свет се поделио на оне који мисле да је то заслужено и на оне који сматрају да је то промашај и подсмех литератури и писцима.

Има и оних који сматрају да је све то само добар популистички трик Шведске краљевске академије.

Ако је тако, занимљив је избор да од свих других музичких поета за своју тачку изаберу човека који је мађионичарским триковима нестајања и настајања увек био склон и који никада није ишао за класично схваћеном оригиналношћу и генијалном аутентичношћу.

Ксенија Стевановић

20 ИСПОД 40: ПОРТРЕТИ СРПСКИХ ПИСАЦА

Трагови у бележници: Мића Вујичић

Ништа не може да помути истрајност, која је ношена јединим животворним осећањем као што је љубав, да се прошлост испоштује и да се од записивања не одустане

Подужи је списак новина и часописа у којима је Мића Вујичић (1979) радио или ради као сарадник.

Mноги интервуји носе његов потпис, пуно тога je доступно на веб страници под његовим именом (дакле, он тачка ком).

И то је писање, рекло би се, али тешко је одолети питању које намеће, тачније формулише реченица из приче „Кључне речи“: да ли га је појело новинарство?

Две књиге прозе, роман Оштар старт (2010) и збирка прича Роњење на дах (2014) једине могу да пруже одговор.

Он гласи, без премишљања и релативизације – да није. Новинарски хлеб са седам кора није то учинио, те преостаје потпитање да ли је онда прозу нахранио?

Драгана Столић