Ovo je ne vek, već milenijum Azije

Kao diplomata UN proveo je u Kini sedam godina, koje su na njemu ostavile neizbrisiv trag, pa veruje da bi i drugi na Zapadu morali da počnu da obraćaju pažnju na Aziju jer se, kako primećuje, tamo donose odluke koje se tiču svih nas.

Iako se vratio u Evropu, Đovani Nikotera i dalje je posvećen izučavanju Istoka, između ostalog i kao istraživač beogradskog Instituta za azijske studije čiji je osnivač i rukovodilac prof. dr Dragana Mitrović sa Fakulteta političkih nauka. Na ovom fakultetu nedavno je predstavljen i novi broj časopisa pomenutog instituta „Azijske sveske” u kojima su autori, među kojima i Nikotera, probali da čitaocima približe političku, ekonomsku i društvenu situaciju regiona. Kako Nikotera objašnjava u razgovoru za „Politiku”, zapadnjaci ne prate pomno dešavanja u Aziji jer misle da sve najbolje znaju, dok su u stvarnosti sve manje konkurenti, a njihovi poslovi se sele u Kinu, Vijetnam, Bangladeš...

– Klatno istorije, koje se trista godina nalazilo u Evropi i Americi, pomerilo se ka Aziji. To je sasvim normalno jer se ono tamo i nalazilo pre naše industrijske revolucije, i to znatno duže nego kod nas. Tri četvrtine svetskog BDP-a pre 18. veka nalazilo se na tom kontinentu, ističe naš sagovornik.

On dodaje da je Azija svesna svoje slavne prošlosti i da želi da se vrati tamo gde je bila.

– Njeni građani vredno i teško rade na tom cilju, dok mi na Zapadu upadamo u dekadenciju. Ako se na Zapadu i dalje ne budu donosile strateške odluke zarad kratkoročnih političkih konsenzusa i održavanja na vlasti, ako države i dalje budu previše opterećivale privredu i zanemarivale ulaganje u škole, univerzitete i nauku, ovo neće biti vek već – milenijum Azije!

Jer, pita se Nikotera, ako se za 21. stoleće kaže da je stoleće Azije, zašto bi se klatno istorije posle toga ponovo vratilo na Zapad ako njegovi stanovnici ne pokazuju nimalo interesovanja da takav trend promene?

– Blagostanje je na neki način korumpiralo našu decu koja žive isuviše lagodno i misle da je život samo zabava. Ali, ne možete vi stalno da se zabavljate dok tri četvrtine čovečanstva živi u siromaštvu. Nešto će se desiti: rat, epidemija ili će ugroženi deo sveta nešto preduzeti da to više ne bude tako. To se upravo i dogodilo, menjajući i naš život na Zapadu. Na severu Italije prave majice za deset evra po komadu, a u Aziji za 50 centi. Naša radna mesta su preseljena u Bangladeš, Pakistan, Kinu, odakle se više nikad neće vratiti jer tamošnji radnici rade duple smene za višestruko manje plate.

Ali, nisu li se Evropljani izborili za izvesna radnička prava? Smeju li se tako velika civilizacijska dostignuća pogaziti zato što je stigla konkurencija iz dela sveta koji ne poznaje sličnu zaštitu radnika? Naš sagovornik objašnjava da ta prava nikako ne smeju da budu napuštena, da zdravstveno i socijalno osiguranje svakako treba da ostane, ali da neke stvari ipak moraju da se promene. Kao primer navodi da Francuzi rade 33 sata nedeljno, da se u pojedinim zemljama deli i 14. plata, kao i da se u javnom sektoru u njegovoj zemlji, Italiji, radno mesto prenosi sa oca na sina i tako dalje. Vlade poput italijanske isuviše opterećuju poslodavce koji na hiljadu evra plate koju isplaćuju radnicima izdvajaju još 800 evra za državu, podvlači Nikotera i dodaje:

– U Pekingu ne možete dobiti veoma važnu funkciju ako pre toga niste 20 godina radili ozbiljan posao za zemlju. A u mojoj zemlji možete da postanete ministar i da vam je to prvo radno mesto u životu.

Zbog izuzetnog ekonomskog rasta Istoka, američki predsednik Barak Obama je pre osam godina istakao da će Azija biti u fokusu njegove spoljne politike. Njegov naslednik Donald Tramp je najavio mogućnost povlačenja američkih trupa iz Japana i Južne Koreje kao i druge izolacionističke poteze. Moguće je, smatra naš sagovornik, da se i to desi, ali je svet isuviše povezan da bi se svaka zemlja ponašala kao ostrvo za sebe. Amerika će verovatno ostati prisutna u Aziji jer je Tokio, Seul pa čak i Manila „praktično mole da ostane u tom delu svetu”.

– Amerikanci i sami vide da je Bliski istok, kojem su posvetili toliko vremena i energije, u haosu, i da je njihova budućnost u vodama Pacifika. Verujem da će nastaviti da gledaju u tom pravcu.

Istovremeno, Kina je ojačala i stekla samopouzdanje, između ostalog i zbog toga što se 2008, kako ocenjuje naš sagovornik, pokazalo da je njena ekonomska politika bila ispravna za razliku od onoga što su propovedali ekonomski stručnjaci sa Zapada. Dugo se držala po strani, svesna svoje slabosti, ali kada je ojačala, postala je daleko ambicioznija i ušla u teritorijalni konflikt u Južnom kineskom moru sa susedima koji su ujedno i američki partneri. Da li onda sve to znači da je Azija i mesto sledećeg velikog sukoba?

Moguće je, naravno, da Azija postane sledeće poprište sukoba. Već danas vidimo da je situacija daleko opasnija nego što je bila pre samo pet godina, zaključuje Nikotera.