Indijska šok-terapija za korupciju

Postavši posle izbornog trijumfa u maju 2014. premijer Indije, Narendra Modi je najavio mnoge reforme, a ovih dana upravo sprovodi jednu koja je Indijce baš zabolela.

Njegova vlada je 8. novembra, bez najave ili nagoveštaja, saopštila da tog dana u ponoć prestaju da važe novčanice od 500 i 1.000 rupija (koje u ukupnim novčanim transakcijama učestvuju sa 86 odsto).

One do kraja decembra mogu da se u bankama zamene za nove banknote od 500 i 2.000 rupija, ali samo do iznosa od 4.500 rupija (oko 7.500 dinara), ili da se deponuju na račun, s tim što za svaki depozit veći od 250.000 rupija (420.000 dinara ili oko 3.400 evra) mora da se dokazuje poreklo novca i, u slučaju da je neoporezovan, ono što je zakinuto državi plati, uz prilično drakonsku kaznu pride.

Oni Indijci koji u međuvremenu pribave lične karte (dosad nisu bile obavezne), moći će svoje zalihe gotovine da deponuju do kraja marta iduće godine.

Ovaj potez obrazložen je borbom protiv korupcije, sive ekonomije i terorizma. Mediji ga opisuju kao ekonomski ekvivalent doktrine „šokiraj i zapanji”, a najvidljiviji rezultat dosad je – svojevrsni monetarni haos.

Odluka premijera Modija podelila je ekonomiste: jedni je osporavaju, ali čak i oni koji je podržavaju (za komentatora britanskog Bi-Bi-Sija ovo je izuzetno „hrabra politika”), smatraju da je loše pripremljena i da se još gore realizuje.

Da je reč o zaista šokantnom potezu, očigledno je već i zbog činjenice da se čak 90 odsto svih transakcija u Indiji obavlja u gotovini. U prve tri nedelje sprovođenja ove demonetizacije, redovi ispred banaka su svakodnevni prizor, uz ispražnjene bankomate, veliko gunđanje, zasad samo sporadične proteste – i opštu nelikvidnost, koja je pogodila i u ovo doba godine mnogobrojne strane turiste.

Niko ne osporava Modijeve dobre namere, ali se u ovom momentu više ukazuje na štetu koju njegov potez proizvodi ili će tek doneti.

Zasad su najviše pogođeni obični ljudi, sitni trgovci, taksisti, vozači rikši, domaćice koje su pravile kućne „crne fondove”, porodice koje su mukotrpno sakupljeni miraz čuvale u „slamaricama”.

Indijska štampa piše i o ličnim dramama: sačinjen je jedinstveni dosije od 55 samoubistava očajnika kojima je demonetizacija srušila sve životne planove i smrtnih slučajeva u redovima za zamenu povučenih novčanica za nove.

Što se tiče onih koje bi ovo trebalo najviše da udari, oni će, kako ocenjuju tamošnji analitičari, pretrpeti neke gubitke, ali njihovi „crni fondovi” su uglavnom u srebru, zlatu i nekretninama.

Ono što proizvodi veću brigu jesu strahovanja da će ovaj radikalni porez usporiti u ovom momentu zahuktalu indijsku ekonomiju, čiji je tempo u poslednje dve godine brži od kineskog. „Goldman Saks” je tako 23. novembra revidirao svoju procenu indijskog rasta za tekuću fiskalnu godinu sa 7,6 odsto na 6,8, što u apsolutnim brojkama, s obzirom na to da je indijski BDP 1,5 biliona (hiljada milijardi) dolara, nije malo. Neki procenitelji pominju da bi ukupni gubitak mogao da bude i dva odsto BDP-a.

Očekuje se i drastičan pad luksuzne potrošnje, uglavnom finansirane novcem stečenim mimo legalnih tokova, kao što su spektakularne svadbe u višim slojevima društva (čija je sezona upravo počela), koje svestrano angažuju ceo servisni sektor ekonomije. Pravilo je jednostavno: kad oni koji imaju troše manje, smanjuju se i prihodi onih koji žive od te potrošnje.

Nema, međutim, sumnje da je Indija prinuđena da nešto učini i uvede red u svoj zapušteni fiskalni sistem, u kojem porez plaća samo jedan odsto stanovnika.

Prema proceni Svetske banke, indijska siva ekonomija u ukupnim ekonomskim tokovima učestvuje sa oko 20 odsto, dok je odnos prikupljenog poreza prema BDP samo 11 odsto (prema 14 odsto u Brazilu, 26 odsto u Južnoj Africi i oko 35 odsto u Danskoj).

Što se tiče korupcije, na najnovijoj rang-listi Transparensi internešnela, ona je na 76. mestu od 175 zemalja (Srbija je na 71). Indijska korupcija nije toliko u ešalonima vlasti, koliko u svakodnevici: sitno podmićivanje se tamo tradicionalno smatra neophodnim podmazivačem velike birokratske mašinerije.

Svakodnevica je u svakom slučaju poremećena, jer demonetizacija nije od one vrste čuda koja traju tri dana. U ovom slučaju reč je o mesecima, pa možda i godinama Premijer Modi bacio je kocku u rizičnoj političkoj igri u kojoj može mnogo da dobije, ali još više da izgubi.