Sedmo nebo i padanje s neba

Govornici jednog jezika u svojim svakodnevnim razgovorima veoma često koriste mnogobrojne ustaljene spojeve reči (frazeologizme), pri čemu vrlo dobro znaju šta ti spojevi znače, ali ne i kako su nastali, odnosno zašto se nešto baš tako kaže. Frazeologizmi su, pre svega, zanimljivi zbog toga što njihovo značenje nikada nije jednako zbiru značenja reči koje ulaze u njihov sastav, kao i zbog toga što u komunikaciju unose izrazitu izražajnost i slikovitost. Pored toga, na frazeologizme se u nauci odavno gleda kao na jedan od najvažnijih izvora za rekonstrukciju jezičke slike sveta. Tako nam, na primer, frazeologizmi biblijskog porekla, tzv. biblizmi, otkrivaju način na koji posmatramo religiju, Boga, svet oko sebe, ali nam pružaju i važne kulturološke podatke o staroj srpskoj (prethrišćanskoj) religiji, o kojoj nemamo mnogo sačuvanih podataka.

Biblijski frazeologizmi su mnogobrojni i prilično frekventni u svakodnevnom govoru. Izrazi poput pasti s neba, prati ruke (od nečega), odvojiti kukolj od žita, biti na sedmom nebu mogu se često čuti i govornici srpskog jezika intuitivno znaju šta svi oni znače, ali je posebno pitanje znaju li odakle oni vode poreklo, odnosno koje biblijske priče leže u njihovoj osnovi. Verovatno je malo onih koji znaju da je izraz pasti s neba {bez muke, bez truda pasti (pripasti) kome} povezan sa starozavetnom pričom o bekstvu Jevreja iz egipatskog ropstva.

U Drugoj knjizi Mojsijevoj data je priča o mani, koja je kao božji dar pala s neba i Jevreje spasla od gladi prilikom izlaska iz Egipta. Mana je bila glavna hrana Jevreja na njihovom 40-godišnjem putovanju kroz pustinju. Tako na osnovu ove biblijske priče (o hrani koja sama pada s neba) dolazi do formiranja značenja: čekati na gotovo.

Takođe, teško da ijedan prosečni govornik srpskog jezika zna poreklo izraza prati ruke  u značenju skidati sa sebe odgovornost, iako ga vrlo često koristi.

Reč je, zapravo, o novozavetnom događaju koji opisuje suđenje Isusu Hristu. Naime, nekada je postojao običaj da se za praznik Pashu jedan od osuđenika po volji naroda oslobodi. Sudija Pontije Pilat postavio je pred narod izbor: Varava ili Isus Hrist. Pilat nije bio uveren u Hristova sagrešenja, ali kako je narod tražio da se Varava oslobodi, morao je tako postupiti. Pre nego što je naredio da se Varava oslobodi, a Hrist razapne na krst, Pilat je ruke oprao vodom, skidajući tako simbolično odgovornost sa sebe. Otuda i mi danas peremo ruke od različitih grešaka i pogrešnih odluka, a da nismo ni svesni da se na taj način ponašamo kao Pontije Pilat.

Zanimljivo je i to što svi mi volimo da smo na sedmom (devetom) nebu, ali ne znamo otkuda ovom izrazu značenje biti euforičan, vrlo srećan, blažen. U pitanju je veoma stara predstava o tome da je vasiona sastavljena od devet (u nekim učenjima sedam) sfera, pri čemu je taj deveti (ili sedmi) sloj zamišljen kao sedište vrhovnog boga. Verovalo se da se ljudi zamišljenim lestvicama mogu popeti do Boga i time dosegnuti savršenstvo, potpuni sklad i blaženstvo.

Kao što je u životu važno da umemo da odvojimo kukolj od žita, korisno je i da znamo zbog čega se ovaj frazeologizam koristi u značenju odvojiti loše od dobroga. Osnovu navedenog izraza čini Hristova parabola o čoveku koji svojim slugama nije dozvolio da počupaju korov iz pšenice jer bi na taj način počupali i samu pšenicu, već im je rekao da puste da korov raste zajedno sa njom, da bi ga, kad dođe vreme žetve, lako odvojili, vezali u snopove i zapalili, a pšenicu stavili u žitnicu. Parabola koja je motivisala nastanak datog izraza predstavlja, zapravo, priču o Carstvu nebeskom, pri čemu pšenica simbolizuje pravednike, a kukolj grešnike.

Kao što se na osnovu samo nekoliko primera može videti, frazeologizmi zaista predstavljaju prave male riznice važnih kulturoloških podataka. U njima se kroz vekove čuvaju različite predstave, narodni običaji, verovanja, ali i istorijski i religijski podaci. Iako možda može zvučati neobično, činjenica je da otkrivajući izvore za nastanak frazeoloških značenja postajemo ne samo jezički obrazovaniji već stičemo i važna znanja iz oblasti opšte kulture.

*Doktorand i asistet na Filološkom fakultetu UB