Da li će književnici ostati u Francuskoj 7

U Udruženju književnika Srbije, u Francuskoj 7, održana je godišnja Skupština, koja je počela minutom ćutanja, čime je odata pošta preminulim članovima, između dva skupštinska zasedanja. U svečanom delu, uručene su Povelje za životno delo, koje su dobili: Nikola Stojić, prof. Zoran Pavlović, Miloje Popović Kavaja, akademik Dušan Kovačević i prof. dr Darko Tanasković, kao i Plakete UKS sa likom Sime Matavulja, koje su pripale: prof. dr Jovanu Deliću, Duški Vrhovac, Branislavu Goldneru, Radomiru Mićunoviću i Goranu Babiću. Priznanja je uručio Radomir Andrić, predsednik UKS.

U svom izveštaju, Radomir Andrić, podsetio je da udruženje postoji već sto jedanaest godina i da je, nesumnjivo, doprinelo očuvanju kulturnog identiteta Srbije u proteklom vremenu, uprkos mnogim teškoćama.

– Uz to, i dalje slušamo, i čitamo, zlonamerne opaske interesnih grupa, koje paušalnim ocenama nastoje da umanje značaj naših književnih rezultata. Ali, naše je da stvaramo i to je jedino merilo onoga što jesmo! Ipak, nameće se jedno pitanje: dokle, i otkuda toliko netrpeljivosti? Istina, u nekoliko navrata, već smo konstatovali da je najveća doza omalovažavanja UKS, u funkciji oduzimanja zgrade u Francuskoj 7. A tih nasrtaja je i te kako bilo i određeni pritisci su i danas prisutni. Kada ovo ističem, imam u vidu, između ostalog, odluku doskorašnjeg Ministarstva kulture da bez dovoljno obrazloženja ne finansira nagradu „Milan Rakić”, svakako jednu od najuglednijih za ostvarenja u srpskom pesništvu, pod izgovorom štednje, i ko zna čega drugog, a mi i u ovom slučaju, naglašavamo: da je ta ušteda mala a šteta velika – ističe Andrić.

On je podsetio da je Milan Rakić predvodnik srpske moderne, i pesnik čije ime zauzima vidno mesto u istoriji naše književnosti. A sve to, najblaže rečeno, predstavlja svojevrstan incident u ovovremenoj kulturi, pogotovu ove godine kada obeležavamo 140- godišnjicu od rođenja ovog književnog uglednika i diplomate. Takođe, Dani slovenske pismenosti i duhovnosti, u slavu Ćirila i Metodija, slovenskih učitelja, nisu imali, ove godine, nikakvu pomoć Ministarstva kulture. Posebno je ugrožen rad naše Književne tribine, koja je najdinamičnija u Beogradu, a svakako i u Srbiji. U svakom slučaju i pored te hronične nestašice Tribina je radila kao da je sve normalno.

Istina, izvesna sredstva su dobili od Ministarstva kulture i Skupštine grada Beograda za nekoliko projekata. Tako su organizovani 53. Međunarodni književni susreti u Beogradu i u nekoliko drugih mesta Srbije.

Andrić je posebno istakao uspešnu saradnju sa Slovačkim savezom pisaca: susret u Bratislavi, štampanje Zbornika izlaganja o Dunavu, i rad na pripremi velike antologije pesnika iz podunavskih zemalja, posvećenih ovoj velikoj evropskoj reci. U toku je priprema antologija savremene srpske poezije u Slovačkoj, i slovačke u Srbiji. Jedna od takvih je izašla u Poljskoj, koju je objavio Gžegož Valček. Tu su i veoma uspešna saradnja sa savezima Bugarske, Makedonije, Rusije, Azerbejdžana, Rumunije, Italije i Poljske.

O sudbini „Književnih novina”, govorio je Mićo Cvijetić, glavni i odgovorni urednik. Zajedno sa dvobrojem novembar–decembar, koji je već u štampi, umesto jedanaest, što je bilo normalno, ove godine štampano je samo šest brojeva. Prošle godine, izašlo je sedam brojeva. Ove godine nije se moglo više, od države su dobili 250.000. Potpora skromna, kao kruna na pomoru srpske književne i druge periodike. Ima tu i jedan drugi problem: nanosi se nepravda pretplatnicima, oni bi trebalo za uplaćeni iznos da dobiju, umesto šest ili sedam, jedanaest brojeva godišnje.

Cvijetić je na kraju izrazio nadu da će se nešto promeniti dolaskom Vladana Vukosavljevića, na čelo Ministarstva kulture. Milomir Kragović, govorio je o tabloidizaciji književnosti – knjiga umesto da bude kulturno dobro, postaje obična roba. Branko Stevanović ukazao je na težak položaj slobodnih umetnika i njihovim reprezentativnih udruženja. Dragan Mraović smatra da je UKS doveden do ruba propasti. Država ne finansira kulturu, već svoje pristalice. Daje malo, i neredovno.

Sve oči, stiče se utisak, uperene su u Vladana Vukosavljevića, ministra kulture.

Nagrada „Milan Rakić” Zoranu Hr. Radisavljeviću Zoran Hr. Radisavljević

Žiri, koji je radio u sastavu: Petar Žebeljan (predsednik), dr Gordana Vlahović i dr Rade Vučićević, jednoglasno je odlučio da nagradu „Milan Rakić” za 2015. godinu dodeli Zoranu Hr. Radisavljeviću za zbirku pesama „Sveta trešnja”, koju je objavila Književna opština Vršac. Na konkurs za nagradu stigle su 23 knjige. U najužem izboru bile su i zbirke: Zorana M. Mandića, Mirjane Kovačević, Ružice Komar i Zorana Kostića.

K. R.