Да ли ће књижевници остати у Француској 7

У Удружењу књижевника Србије, у Француској 7, одржана је годишња Скупштина, која је почела минутом ћутања, чиме је одата пошта преминулим члановима, између два скупштинска заседања. У свечаном делу, уручене су Повеље за животно дело, које су добили: Никола Стојић, проф. Зоран Павловић, Милоје Поповић Каваја, академик Душан Ковачевић и проф. др Дарко Танасковић, као и Плакете УКС са ликом Симе Матавуља, које су припале: проф. др Јовану Делићу, Душки Врховац, Браниславу Голднеру, Радомиру Мићуновићу и Горану Бабићу. Признања је уручио Радомир Андрић, председник УКС.

У свом извештају, Радомир Андрић, подсетио је да удружење постоји већ сто једанаест година и да је, несумњиво, допринело очувању културног идентитета Србије у протеклом времену, упркос многим тешкоћама.

– Уз то, и даље слушамо, и читамо, злонамерне опаске интересних група, које паушалним оценама настоје да умање значај наших књижевних резултата. Али, наше је да стварамо и то је једино мерило онога што јесмо! Ипак, намеће се једно питање: докле, и откуда толико нетрпељивости? Истина, у неколико наврата, већ смо констатовали да је највећа доза омаловажавања УКС, у функцији одузимања зграде у Француској 7. А тих насртаја је и те како било и одређени притисци су и данас присутни. Када ово истичем, имам у виду, између осталог, одлуку доскорашњег Министарства културе да без довољно образложења не финансира награду „Милан Ракић”, свакако једну од најугледнијих за остварења у српском песништву, под изговором штедње, и ко зна чега другог, а ми и у овом случају, наглашавамо: да је та уштеда мала а штета велика – истиче Андрић.

Он је подсетио да је Милан Ракић предводник српске модерне, и песник чије име заузима видно место у историји наше књижевности. А све то, најблаже речено, представља својеврстан инцидент у ововременој култури, поготову ове године када обележавамо 140- годишњицу од рођења овог књижевног угледника и дипломате. Такође, Дани словенске писмености и духовности, у славу Ћирила и Методија, словенских учитеља, нису имали, ове године, никакву помоћ Министарства културе. Посебно је угрожен рад наше Књижевне трибине, која је најдинамичнија у Београду, а свакако и у Србији. У сваком случају и поред те хроничне несташице Трибина је радила као да је све нормално.

Истина, извесна средства су добили од Министарства културе и Скупштине града Београда за неколико пројеката. Тако су организовани 53. Међународни књижевни сусрети у Београду и у неколико других места Србије.

Андрић је посебно истакао успешну сарадњу са Словачким савезом писаца: сусрет у Братислави, штампање Зборника излагања о Дунаву, и рад на припреми велике антологије песника из подунавских земаља, посвећених овој великој европској реци. У току је припрема антологија савремене српске поезије у Словачкој, и словачке у Србији. Једна од таквих је изашла у Пољској, коју је објавио Гжегож Валчек. Ту су и веома успешна сарадња са савезима Бугарске, Македоније, Русије, Азербејџана, Румуније, Италије и Пољске.

О судбини „Књижевних новина”, говорио је Мићо Цвијетић, главни и одговорни уредник. Заједно са двобројем новембар–децембар, који је већ у штампи, уместо једанаест, што је било нормално, ове године штампано је само шест бројева. Прошле године, изашло је седам бројева. Ове године није се могло више, од државе су добили 250.000. Потпора скромна, као круна на помору српске књижевне и друге периодике. Има ту и један други проблем: наноси се неправда претплатницима, они би требало за уплаћени износ да добију, уместо шест или седам, једанаест бројева годишње.

Цвијетић је на крају изразио наду да ће се нешто променити доласком Владана Вукосављевића, на чело Министарства културе. Миломир Краговић, говорио је о таблоидизацији књижевности – књига уместо да буде културно добро, постаје обична роба. Бранко Стевановић указао је на тежак положај слободних уметника и њиховим репрезентативних удружења. Драган Мраовић сматра да је УКС доведен до руба пропасти. Држава не финаnсира културу, већ своје присталице. Даје мало, и нередовно.

Све очи, стиче се утисак, уперене су у Владана Вукосављевића, министра културе.

Награда „Милан Ракић” Зорану Хр. Радисављевићу Зоран Хр. Радисављевић

Жири, који је радио у саставу: Петар Жебељан (председник), др Гордана Влаховић и др Раде Вучићевић, једногласно је одлучио да награду „Милан Ракић” за 2015. годину додели Зорану Хр. Радисављевићу за збирку песама „Света трешња”, коју је објавила Књижевна општина Вршац. На конкурс за награду стигле су 23 књиге. У најужем избору биле су и збирке: Зорана М. Мандића, Мирјане Ковачевић, Ружице Комар и Зорана Костића.

К. Р.