Nisu sve slave iste

Niš – U gustom crkvenom kalendaru ove jeseni i zime u Srbiji obeležava se mnogo slava. Od Svete Petke (Prepodobne majke Paraskeve) i Mitrovdana, preko Svetih vrača i Đurđica, potom i Svetog Arhanđela, obeležene su slave u čast Svetog Jovana – najpre Milostivog i Zlatoustog, a odmah potom i slava Svetog Stefana Dečanskog. A povodom slava predstoji u decembru, januaru i februaru još mnogo druženja i gošćenja u našoj zemlji.

Poslednjih godina sve više preduzeća i ustanova, kulturnih i zdravstvenih, pa čak i partijskih i stranačkih organizacija, slavi svoje svece. Uz sečenje slavskog kolača i prisustvo crkvenih velikodostojnika, radnika iz samih ustanova i njihovih gostiju, organizuje se prigodno druženje pored slavske trpeze. Na njoj su svakojake đakonije, salate, pečenje ili roštilj, obavezni su i kolači, nazdravi se rakijom i vinom, a za one koji ne konzumiraju alkohol tu su sokovi i mineralna voda.

Ipak, ima i velikih razlika u pripremama i načinu obeležavanja slava. Baš zbog toga je okupljanje u čast Svetoga Stefana Dečanskog u Kazneno-popravnom zavodu u Nišu privuklo izuzetnu pažnju ove jeseni. Unutar zidina niškog zatvora, u obnovljenoj crkvi Sv. Stefana Dečanskog, održana je liturgija. U crkvi koju je zatvorenicima 1934. godine, samo nekoliko meseci pre svoje smrti u atentatu u Marselju, poklonio kralj Aleksandar Karađorđević, a koju su poslednjih nekoliko godina dobrotvornim i umetničkim radom obnovili osuđenici i radnici KPZ-a, održana je slavska liturgija koju je predvodio episkop raško-prizrenski Teodosije. Uz prigodnu muziku crkvenog hora isečen je slavski kolač, kao što i priliči ovakvim okupljanjima.

Osim velikog broja gostiju iz društveno-političkog života Niša i Nišavskog okruga, predstavnika Vojske Srbije, BIA i policije, u slavlju je učestvovalo i nekoliko stotina zatvorenika ove ustanove za zavodske sankcije, odnosno najvećeg srpskog zatvora. Bilo je i više desetina privrednika koji sarađuju sa ovom zavodskom ustanovom, a pozvani su i novinari i mnogi drugi, među kojima i predstavnici nemačkog „Helpa”, Centra za ljudska prava i nevladinog sektora.

Ova slika iz niškog KPZ-a bila je potpuno drugačija u odnosu na slične kakve smo navikli da gledamo u novinama i na televiziji o zatvorima u svetu i našoj zemlji, sa naoružanim stražarima i „dugim cevima”. Slava ustanove samo je jedna od brojnih manifestacija koje je sadašnja uprava KPZ-a organizovala za ljude „iza rešetaka” – uz sve druge, ove godine održano je pet velikih muzičkih koncerata, a poslednjem, kada je sredinom prethodne sedmice u niškom zatvoru gostovao renomirani duvački orkestar i višegodišnji pobednik Sabora u Guči, prisustvovali su „skoro svi” zatvorenici.

Uprava zatvora organizovala je i nekoliko kabarea i više pozorišnih predstava. Sve za osuđenike, od kojih je trećina uključena u proizvodnju na zatvorskoj ekonomiji, u novootvorenim pogonima tekstila i informacione tehnologije ili obnovljenim pogonima za metalsku i drugu proizvodnju. Upravnik ove ustanove Aleksandar Grbović sa najbližim saradnicima u poslednjih nekoliko godina uneo je mnoštvo novina, utičući na poboljšanje života osuđenika koji zbog izvršenih krivičnih dela mesece i godine provode iza rešetaka.

Gostujući na jednom od koncerata u niškom zatvoru vlasnici američke kompanije koja je kupila nekadašnju veliku kasarnu u centru Niša, na kojoj će se graditi „Novi Niš”, nisu mogli čudom da se načude da su na istoj muzičkoj manifestaciji osuđenici i zaposleni, ali i brojni gosti, rekavši da nešto slično nigde u svetu nisu videli...

U niškom zatvoru učinili su sve da pokažu da se do resocijalizacije zatvorenika može i ovim putem. I uspeli su. Zato se i njihova slava razlikovala od svih.