Четвртак, 25.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПРЕКО ПУНЕ ЛИНИЈЕ

Нису све славе исте

У време традиционалног обележавања слава у Србији окупљање о Светом Стефану Дечанском у нишком затвору привукло је посебну пажњу
Нису све славе исте
Епископ рашко-призренски Теодосије уручује монографију управнику Александру Грбовићу (Фото:архива КПЗ Ниш)

Ниш – У густом црквеном календару ове јесени и зиме у Србији обележава се много слава. Од Свете Петке (Преподобне мајке Параскеве) и Митровдана, преко Светих врача и Ђурђица, потом и Светог Арханђела, обележене су славе у част Светог Јована – најпре Милостивог и Златоустог, а одмах потом и слава Светог Стефана Дечанског. А поводом слава предстоји у децембру, јануару и фебруару још много дружења и гошћења у нашој земљи.

Последњих година све више предузећа и установа, културних и здравствених, па чак и партијских и страначких организација, слави своје свеце. Уз сечење славског колача и присуство црквених великодостојника, радника из самих установа и њихових гостију, организује се пригодно дружење поред славске трпезе. На њој су свакојаке ђаконије, салате, печење или роштиљ, обавезни су и колачи, наздрави се ракијом и вином, а за оне који не конзумирају алкохол ту су сокови и минерална вода.

Ипак, има и великих разлика у припремама и начину обележавања слава. Баш због тога је окупљање у част Светога Стефана Дечанског у Казнено-поправном заводу у Нишу привукло изузетну пажњу ове јесени. Унутар зидина нишког затвора, у обновљеној цркви Св. Стефана Дечанског, одржана је литургија. У цркви коју је затвореницима 1934. године, само неколико месеци пре своје смрти у атентату у Марсељу, поклонио краљ Александар Карађорђевић, а коју су последњих неколико година добротворним и уметничким радом обновили осуђеници и радници КПЗ-а, одржана је славска литургија коју је предводио епископ рашко-призренски Теодосије. Уз пригодну музику црквеног хора исечен је славски колач, као што и приличи оваквим окупљањима.

Осим великог броја гостију из друштвено-политичког живота Ниша и Нишавског округа, представника Војске Србије, БИА и полиције, у слављу је учествовало и неколико стотина затвореника ове установе за заводске санкције, односно највећег српског затвора. Било је и више десетина привредника који сарађују са овом заводском установом, а позвани су и новинари и многи други, међу којима и представници немачког „Хелпа”, Центра за људска права и невладиног сектора.

Ова слика из нишког КПЗ-а била је потпуно другачија у односу на сличне какве смо навикли да гледамо у новинама и на телевизији о затворима у свету и нашој земљи, са наоружаним стражарима и „дугим цевима”. Слава установе само је једна од бројних манифестација које је садашња управа КПЗ-а организовала за људе „иза решетака” – уз све друге, ове године одржано је пет великих музичких концерата, а последњем, када је средином претходне седмице у нишком затвору гостовао реномирани дувачки оркестар и вишегодишњи победник Сабора у Гучи, присуствовали су „скоро сви” затвореници.

Управа затвора организовала је и неколико кабареа и више позоришних представа. Све за осуђенике, од којих је трећина укључена у производњу на затворској економији, у новоотвореним погонима текстила и информационе технологије или обновљеним погонима за металску и другу производњу. Управник ове установе Александар Грбовић са најближим сарадницима у последњих неколико година унео је мноштво новина, утичући на побољшање живота осуђеника који због извршених кривичних дела месеце и године проводе иза решетака.

Гостујући на једном од концерата у нишком затвору власници америчке компаније која је купила некадашњу велику касарну у центру Ниша, на којој ће се градити „Нови Ниш”, нису могли чудом да се начуде да су на истој музичкој манифестацији осуђеници и запослени, али и бројни гости, рекавши да нешто слично нигде у свету нису видели...

У нишком затвору учинили су све да покажу да се до ресоцијализације затвореника може и овим путем. И успели су. Зато се и њихова слава разликовала од свих.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.