Нису све славе исте

Ниш – У густом црквеном календару ове јесени и зиме у Србији обележава се много слава. Од Свете Петке (Преподобне мајке Параскеве) и Митровдана, преко Светих врача и Ђурђица, потом и Светог Арханђела, обележене су славе у част Светог Јована – најпре Милостивог и Златоустог, а одмах потом и слава Светог Стефана Дечанског. А поводом слава предстоји у децембру, јануару и фебруару још много дружења и гошћења у нашој земљи.

Последњих година све више предузећа и установа, културних и здравствених, па чак и партијских и страначких организација, слави своје свеце. Уз сечење славског колача и присуство црквених великодостојника, радника из самих установа и њихових гостију, организује се пригодно дружење поред славске трпезе. На њој су свакојаке ђаконије, салате, печење или роштиљ, обавезни су и колачи, наздрави се ракијом и вином, а за оне који не конзумирају алкохол ту су сокови и минерална вода.

Ипак, има и великих разлика у припремама и начину обележавања слава. Баш због тога је окупљање у част Светога Стефана Дечанског у Казнено-поправном заводу у Нишу привукло изузетну пажњу ове јесени. Унутар зидина нишког затвора, у обновљеној цркви Св. Стефана Дечанског, одржана је литургија. У цркви коју је затвореницима 1934. године, само неколико месеци пре своје смрти у атентату у Марсељу, поклонио краљ Александар Карађорђевић, а коју су последњих неколико година добротворним и уметничким радом обновили осуђеници и радници КПЗ-а, одржана је славска литургија коју је предводио епископ рашко-призренски Теодосије. Уз пригодну музику црквеног хора исечен је славски колач, као што и приличи оваквим окупљањима.

Осим великог броја гостију из друштвено-политичког живота Ниша и Нишавског округа, представника Војске Србије, БИА и полиције, у слављу је учествовало и неколико стотина затвореника ове установе за заводске санкције, односно највећег српског затвора. Било је и више десетина привредника који сарађују са овом заводском установом, а позвани су и новинари и многи други, међу којима и представници немачког „Хелпа”, Центра за људска права и невладиног сектора.

Ова слика из нишког КПЗ-а била је потпуно другачија у односу на сличне какве смо навикли да гледамо у новинама и на телевизији о затворима у свету и нашој земљи, са наоружаним стражарима и „дугим цевима”. Слава установе само је једна од бројних манифестација које је садашња управа КПЗ-а организовала за људе „иза решетака” – уз све друге, ове године одржано је пет великих музичких концерата, а последњем, када је средином претходне седмице у нишком затвору гостовао реномирани дувачки оркестар и вишегодишњи победник Сабора у Гучи, присуствовали су „скоро сви” затвореници.

Управа затвора организовала је и неколико кабареа и више позоришних представа. Све за осуђенике, од којих је трећина укључена у производњу на затворској економији, у новоотвореним погонима текстила и информационе технологије или обновљеним погонима за металску и другу производњу. Управник ове установе Александар Грбовић са најближим сарадницима у последњих неколико година унео је мноштво новина, утичући на побољшање живота осуђеника који због извршених кривичних дела месеце и године проводе иза решетака.

Гостујући на једном од концерата у нишком затвору власници америчке компаније која је купила некадашњу велику касарну у центру Ниша, на којој ће се градити „Нови Ниш”, нису могли чудом да се начуде да су на истој музичкој манифестацији осуђеници и запослени, али и бројни гости, рекавши да нешто слично нигде у свету нису видели...

У нишком затвору учинили су све да покажу да се до ресоцијализације затвореника може и овим путем. И успели су. Зато се и њихова слава разликовала од свих.