Godišnjica napada na Perl Harbor, sećanja medicinskih sestara

Brod se tresao, i svi su potrčali  na palubu da vide šta se dogodilo. Pogledala sam kroz brodski prozor u ​​mojoj sobi i videla dim. Ubrzo, glavna sestra je  uletela u sobu i rekla mi je da se brzo obučem i odem na srednju palubu  i javim na dužnost. Japanci su nas bombardovali. 

Ovako je En Vilgrub opisala sećanja na 7. decembar 1941. godine, dan kada je Japan napao bazu Perl Harbor na Havajima, dan kada su SAD ušle u Drugi svetski rat. Brodom je stigla u Perl Harbor krajem oktobra i jedna je od prvih žena koje su se priključile mornarici, navodi se na sajtu Vojske SAD uoči obeležavanja 75. godišnjice od tih istorijskih događaja.


                                                    En Vilgrub

„Trebalo nam je nekoliko dana da shvatimo koliko je situacija stvarno loša”, zapisala je kasnije Vilgrubova u pismu koje će njena porodica pronaći decenijama kasnije.
„Bili smo zahvalni na tome što Japanci nisu bili svesni ozbiljnosti našeg položaja i situacije i koliko smo osakaćeni, jer u suprotnom, da su znali istinu, mogli  su da preuzmu ostrva”, konstatovala je ona.

Ova hrabra žena, svedok istorijskog događaja kao što je napad na Perl Harbor, gotovo da nikada nije pričala sa članovima svoje porodice o učešću u ratu. U eri društvenih mreža kada svi imaju potrebu da svoja osećanja i doživljaje saopštavaju i dele sa hiljadama ljudi, teško je zamisliti da je postojalo vreme kada su ljudi bili rezervisani poput En – epoha kada su uspomene, bile one lepe ili zastrašujuće, ostajale samo u našem vlasništvu.


Dolazak veterana na obeležavanje godišnjice napada na Perl Harbor (Foto Mornarica SAD)

Džoi Danio, brat En Vilgrub koja je preminula 1988. godine, imao je osam godina kada je Perl Harbor bombardovan, nije ni znao da je En bila tamo sve do kasnih 1950-tih.
„Ona nije govorila ni o čemu što se tiče njene karijere. Jednostavno je  odbijala da razgovara o prošlosti ”, rekao je Danio.

Nije očekivao da će da će sredinom 1980-tih, prilikom čišćenja kuće, pronaći pismo sa detaljima o tome šta je doživela 7. decembra 1941. godine. Pismo je bilo adresirano na srednjoškolca koji je pisao rad o Perl Harboru i koji je nekako saznao da se En nalazila tamo u toku napada.


Pripadnica mornarice SAD odaje počast stradalima kod memorijala u Perl Harboru (Foto Mornarica SAD)

Ovogodišnje komemorativne svečanosti povodom obeležavanja 75. godišnjice od ulaska SAD u Drugi svetski rat održavaju se pod parolom „Poštujući prošlost, inspiriši budućnost”. Godišnjica će se obeležiti koncertima, prikazivanjem tematskih filmova na plažama kao i tradicionalnim maratonom.

Ukoliko su te davne 1941. žene htele da se priključe vojsci, postojala su stroga pravila koja su morala biti ispoštovana. Žene zainteresovane za vojnu službu nisu mogle da budu u braku. Istog trenutka kada bi odlučile da stupe u brak bile bi izbačene. Dve godine kasnije, činilo se da su pravila „omekšana”, pa su i žene u braku mogle da stupe u službu. Međutim, to bi trajalo sve dok se ne odluče da imaju dete – tada bi bile izbačene.

I Tereza Foster je jedna je od medicinskih sestara koja su preživele japanski napad na Perl Harbor. Tog mirnog, sunčanog jutra 7. decembra 1941. godine, šetala se baštom, blizu bolnice, kada je uočila da joj se približava avion na veoma maloj visini. Pilot joj je mahnuo, pa je i ona uzvratila. Fosterova nije mogla znati da to je bio jedan od mnogih japanskih aviona koji će uništiti i teško oštetiti mnoge američke ratne brodove i avione. Samo nekoliko trenutaka kasnije, bilo je jasno da je Perl Harbor napadnut.


Američki mornari u Perl Harboru (Foto Mornarica SAD)

Pod japanskim bombama, bez dovoljno materijala u bolnici koja nije bila opremljena za ovakav napad, medicinske sestre su za selekciju ranjenika koristile i šminku. Zbog velikog broja povređenih koji su dovezeni u teškom stanju, morale su da odluče koga će spasiti. Crvenim karminom su iscrtavale čela pacijenata kojima su mogle da pomognu. Za one druge, pak, nije bilo uslova, vremena, ni pomoći.

Tog dana su zbrinule više od 130 pacijenata među kojima je većina zadobila teške opekotine. Nisu imale vremena da razmišljaju o grmljavini oružja, eksplozijama, avionima koji su im leteli na tek nekoliko metara iznad zemlje.

U Perl Harboru 7. decembra 1941. godine poginulo je više od 2.400 ljudi, a  polovina stradalih se nalazila na bojnom brodu „Arizona” čija olupina je i dalje na  dnu Perl Harbora i pretvorena je u memorijal.