Kraj posmrtnog lutanja Dimitrija Tucovića

Za samo osam dana, 15. decembra, posmrtni ostaci Dimitrija Tucovića, osnivača Socijaldemokratske partije, napokon bi posle 102 godine lutanja i pet sahrana trebalo da nađu svoj večni mir. Kovčežić u kome se nalazi začetnik socijaldemokratskog pokreta na ovim prostorima biće uz najviše državne počasti spušten u grobnicu u Aleji velikana na Novom groblju. Tako će se posle 67 godina boravka u centralnoj zoni Trga Slavija naći u blizini heroja i vojskovođa koji su obeležili Prvi svetski rat – generala Miloša Vasića, ministra vojske i „osvajača” Kajmakčalana i Bitolja, vojvode Živojina Mišića, vojvode Petra Bojovića, Milunke Savić, Pavla Šturma...

Trenutno se posmrtni ostaci Tucovića nalaze na Novom groblju, a naše ekipa juče je imala ekskluzivno pravo da fotografiše kovčežić i sanduk u kome će Dimitrije Tucović biti sahranjen.

– Za sahranu je odabran specijalni sanduk od hrastovine, u kome će se nalaziti metalni kovčežić sa posmrtnim ostacima. U kovčegu od hrastovine ovakog tipa sahranjeni su i patrijarh Pavle i Milunka Savić. Reč je o našem autentičnom proizvodu. Uradili smo i svetosavski krst na kome je upisana godina rođenja i godina kada je, u 33. godini, poginuo u Kolubarskoj bici – objašnjava Dragan Baltovski, generalni direktor JKP „Pogrebne usluge”.

U sanduku se nalazi prefinjen svileni pokrov, tako da je oprema za konačni Dimitrijev ukop dostojanstvena.

Limeni sanduk u kome su posmrtni ostaci nije veliki – dugačak je šezdesetak, a širok tridesetak centimetra i čuva se u specijalnoj prostoriji na Novom groblju koja se 24 sata nalazi pod video-nadzorom.

– Nekadašnji metalni sanduk nalazio se u drvenom, koji je vremenom istrulio, ali je metalni očuvan. Ovakav način čuvanja zemnih ostataka vojnika inače je uobičajena praksa – rekao je Baltovski.

Iznad grobnice Dimitrija Tucovića za sada će biti postavljen drveni krst, što će možda iznenaditi neke koji ne znaju sve detalje Tucovićevog života. Tucović jeste, prema rečima većine istoričara, kao lider socijaldemokrata, bio beskompromisan borac protiv buržoazije i imperijalističkih osvajanja Srbije, ali ne treba zaboraviti i to da je njegov otac bio pravoslavni sveštenik.

U trenucima kada je zemlja bila okupirana, Dimitrije je odlučio da podeli sudbinu svog naroda. Poginuo je 20. novembra u Ćelijama na desnoj obali Kolubare. Bio je tada komandir u Moravskoj diviziji.