Крај посмртног лутања Димитрија Туцовића

За само осам дана, 15. децембра, посмртни остаци Димитрија Туцовића, оснивача Социјалдемократске партије, напокон би после 102 године лутања и пет сахрана требало да нађу свој вечни мир. Ковчежић у коме се налази зачетник социјалдемократског покрета на овим просторима биће уз највише државне почасти спуштен у гробницу у Алеји великана на Новом гробљу. Тако ће се после 67 година боравка у централној зони Трга Славија наћи у близини хероја и војсковођа који су обележили Први светски рат – генерала Милоша Васића, министра војске и „освајача” Кајмакчалана и Битоља, војводе Живојина Мишића, војводе Петра Бојовића, Милунке Савић, Павла Штурма...

Тренутно се посмртни остаци Туцовића налазе на Новом гробљу, а наше екипа јуче је имала ексклузивно право да фотографише ковчежић и сандук у коме ће Димитрије Туцовић бити сахрањен.

– За сахрану је одабран специјални сандук од храстовине, у коме ће се налазити метални ковчежић са посмртним остацима. У ковчегу од храстовине оваког типа сахрањени су и патријарх Павле и Милунка Савић. Реч је о нашем аутентичном производу. Урадили смо и светосавски крст на коме је уписана година рођења и година када је, у 33. години, погинуо у Колубарској бици – објашњава Драган Балтовски, генерални директор ЈКП „Погребне услуге”.

У сандуку се налази префињен свилени покров, тако да је опрема за коначни Димитријев укоп достојанствена.

Лимени сандук у коме су посмртни остаци није велики – дугачак је шездесетак, а широк тридесетак центиметра и чува се у специјалној просторији на Новом гробљу која се 24 сата налази под видео-надзором.

– Некадашњи метални сандук налазио се у дрвеном, који је временом иструлио, али је метални очуван. Овакав начин чувања земних остатака војника иначе је уобичајена пракса – рекао је Балтовски.

Изнад гробнице Димитрија Туцовића за сада ће бити постављен дрвени крст, што ће можда изненадити неке који не знају све детаље Туцовићевог живота. Туцовић јесте, према речима већине историчара, као лидер социјалдемократа, био бескомпромисан борац против буржоазије и империјалистичких освајања Србије, али не треба заборавити и то да је његов отац био православни свештеник.

У тренуцима када је земља била окупирана, Димитрије је одлучио да подели судбину свог народа. Погинуо је 20. новембра у Ћелијама на десној обали Колубаре. Био је тада командир у Моравској дивизији.