Svi Trampovi generali

Kao mladić Donald Tramp je čak pet puta izvrdao obavezu da ide u Vijetnam, ali kao izabrani predsednik pokazuje neverovatnu opčinjenost profesionalnim ratnicima, čak toliku da od buduće američke vlade pravi „vojnu huntu”.

Upravo je objavljena vest da će penzionisani general Džon Keli biti ministar državne bezbednosti, što ga čini  trećim generalom u sledećoj administraciji kojoj bi mogli da se pridruže još dvojica, između ostalog i na mestu  državnog sekretara. Biće u vladi i nekadašnjih pripadnika armije sa nižim činovima pa se javnost sve glasnije pita hoće li američka politika u naredne četiri godine biti pod isuviše velikim uticajem epoleta i njihovog viđenja sveta. 

„Ako smo nešto naučili za poslednjih 15 godina, to je da kada usvajamo vojnu perspektivu pravimo krupne greške”, izjavio je demokratski senator Kris Merfi, aludirajući na ratove u Iraku i Avganistanu.

Dok je bio u kampanji, Tramp je žestoko kritikovao Bušove bliskoistočne avanture, da bi sada, pred ulazak u Belu kuću, na najviše funkcije postavljao ljude koji su napravili karijere upravo u ratovima koje je Amerika vodila poslednjih 15 godina. Za ministra odbrane i savetnika za nacionalnu bezbednost nominovao je Džona Matisa i Majkla Flina, dok Dejvida Petreusa ima u vidu za šefa Stejt departmenta. Svi oni su komandovali bitkama u Iraku i Avganistanu. Ratovi su bili mesta na kojima su dobijali činove i slavu, ali i nadimke – Matis je kao nemilosrdni ratnik prozvan „besnim psom” koji je svojim marincima poručio da u Iraku budu spremni da ubiju svakog koga sretnu.

Osim njih i Kelija, još jednog veterana iračkog rata, vladi će se možda pridružiti i admiral Majkl Rodžers, i to na poziciji direktora celokupnog bezbednosnog sektora sa svim špijunskim agencijama. Ovih pet Trampovih generala, ocenjuje „Volstrit džornal”, podrivaju temelje demokratskog uređenja koje podrazumeva da civili vladaju i nadgledaju vojsku i bezbednosne agencije. Ali, osim njih tu su i niži oficiri poput budućeg šefa CIA Majka Pompea, koji je završio Vestpoint i služio u Zalivskom ratu, kao i Stiven Benon, nekadašnji mornarički oficir koji će biti nezvanični šef kabineta u Beloj kući. Ovaj poslednji je  radio i na Volstritu kao bankar Goldmana Saksa pa spaja sve ono što 45. predsednik traži od članova svoje vlade – da su vojnici ili bogataši.

Iako je na izborima bespoštedno kritikovao poslednje američke ratove i klasu najbogatijih, koju je okrivio za finansijske nevolje običnih ljudi, Tramp sada sastavlja vladu koja gotovo da je isključivo čine vojni komandanti i milijarderi. Ekonomiju je poverio bankaru sa Volstrita Stivenu Menučinu (finansije) i investitoru Vilburu Rosu (trgovina), a obrazovanje i saobraćaj naslednicama poslovnih imperija Betsi Devos i Elejn Čao. Ova prva je rođena sestra Erika Prinsa, osnivača „Blekvotera”, privatne vojske koja je 2007. ubila 17 civila na jednom trgu u Bagdadu.

„Biće to GG kabinet, sastavljen od Goldmana Saksa i generala”, ocenjuje senatorka Kler Mekaskil iz Demokratske stranke.

U debati koju je ovim povodim organizovao Javni nacionalni radio, podvučeno je da ovakvi kadrovi garantuju da će nacionalna bezbednost biti u fokusu naredne vlade. U tom smislu navodi se da je najopasnije da spoljna politika potpadne pod uticaj armije jer će onda Pentagon nametati vojna rešenja i pored sasvim prikladnih diplomatskih opcija.

Matis je, na primer, zagovarao rat protiv Irana, smatrajući da je to najveći neprijatelj SAD.

Dok se sa jedne strane čuju upozorenja da Tramp pravi vojnu huntu ili da dozvoljava puč protiv demokratske vlade, dotle se sa druge strane čuju glasovi onih koji smatraju da je njegov izbor sasvim racionalan. Vilijem Galston, istraživač sa instituta „Brukings” i nekadašnji savetnik Bila Klintona, smatra da Obamin naslednik bira menadžere i generale jer su oni „jaki lideri i sposobni su da donose odluke”.

On veruje da ljudi preteruju kada predviđaju da će vojska preuzeti vladu i oglušiti se o ustav i zakone, pokrenuti nove ratove i dozvoliti još veći nadzor nego što ga sada vrši NSA. Sa njim se slaže i Entoni Skaramuči, član Trampovog tranzicionog tima, koji kaže da „odlikovani generali nisu ratnohuškači, već jedni od najinteligentnijih, najdisciplinovanijih i najrodoljubivijih ljudi u zemlji”.

Dok jedni podsećaju da su generali savetovali Kenedija na rat protiv Sovjeta zbog kubanske krize i da je on morao da ih spusti na zemlju i zaustavi njihova ratna maštanja, dotle se drugi prisećuju da je Kolin Pauel, penzionisani general i državni sekretar, bio jedan od prisebnijih članova Bušove ratnohuškačke vlade. 

Zaljubljenost budućeg američkog lidera u uniforme u velikoj je suprotnosti sa njegovim obećanjem da će stati na put politici intervencionizma. Kazao je da ga ne zanimaju smene režima kojima su bili skloni Buš, Obama i Hilari Klinton i da će se posebno kloniti ofanziva poput one na Bagdad.

Pa opet, razmišlja da za državnog sekretara odabere Petreusa koji je pisao strategiju ratovanja u Iraku i koji povrh svega smatra da je ona bila uspešna. Za ministra odbrane uzeo je „besnog psa” iz Faludže (Matis je komandovao napadom na pobunjenike u Faludži kada je poginuo veliki broj civila), a za ministarku obrazovanja sestru prvog među „besnim psima” iz Bagdada. Kako li bi tek izgledao njegov kabinet da nema averziju prema iračkom ratu?