Politika je apsolutna smetnja umetnosti

Dragan Gagi Jovanović ponovo je deo glumačkog potencijala Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Na Sceni „Ljuba Tadić” premijerno ćemo ga gledati u liku Matjea u predstavi „Hotel ’Slobodan promet’” Žorža Fejdoa, koja će u režiji Borisa Liješevića biti izvedena u petak, 23. decembra. Tekst je preveo Dragoslav Andrić, dramaturg je Miloš Krečković, scenograf Aleksandar Denić, a kostimograf Maja Mirković. U glumačkoj ekipi su i: Nikola Đuričko, Nataša Tapušković, Anđelika Simić, Srđan Timarov, Bojan Dimitrijević, Amar Ćorović, Milica Gojković... U JDP-u su do sada po delima Žorža Fejdoa igrane tri predstave: „Buba u uhu”, jedna od najdugovečnijih predstava, „Toto” i „Velika auto-trka”.

Fejdoova urnebesna komedija „Hotel ’Slobodan promet’” imala je prvu premijeru davne 1894. godine. Priča prati tipičnu finu parisku, a zapravo malograđansku porodicu. Zašto je ovo delo danas aktuelno?

U fokusu komada „Hotel ’Slobodan promet’” zapravo je porodični trenutak koji može da figurira u svim vremenima. Fejdo u svojim delima uvek napravi zaplet kao da ti kaže: Eto, vidiš, to nije trebalo da radiš jer pogledaj šta sve može da te snađe. To je Fejdoova poruka, sa ne znam kakvim podtekstom. Reč je zapravo o vodvilju koji je svevremen, koji služi za zabavu i opuštanje prilikom gledanja jednog matematički napisanog komada.

Komedija zabune „Hotel ’Slobodan promet’”, čija se priča događa u prostoru sumnjivog hotela, progovara o bračnim intrigama i oporoj malograđanštini. Hoće li se neko prepoznati u Fejdoovim junacima?

Naravno da hoće. Fejdoova priča, kako je napisano u originalu, događa se u Parizu, ali je našem mentalitetu toliko bliska da bismo mogli da pomislimo da je i deo priče sa ovih prostora. Aktuelnost Fejdoovog dela jeste u tome što nas „Hotel ’Slobodan promet’” zapravo direktno dira u sopstvene živote, u smislu – šta se dešava nama bliskim osobama ili možda svima nama. Gledaoci koji požele da gledaju ovu predstavu moći će da prepoznaju u Fejdoovim junacima i neku svoju situaciju, nekog svog prijatelja i poznanika iz najbližeg okruženja. Mislim da nema čoveka koji nije čuo neku istinitu komičnu situaciju zabune. Komedija zabune, situacije, likova, sve to postoji u vodvilju, ali i u stvarnom životu. Insistiramo na arhaičnom jeziku u predstavi. Zamišljamo izvesnog junaka iz Kraljevine Srbije s početka 20. veka, pa onda izmaštamo izvesne likove koji su bili srednja klasa i koji su isto tako pričali malo drugačije u odnosu na današnje moderne ljude. Tu negde je ta kopča koja nas povezuje sa Fejdoovim trenutkom stvaranja i života.

Koliko vam lik Matjea kojeg tumačite daje slobode za glumačku improvizaciju?

Fejdoov Matje je lik koji može da se razvije u beskonačno inspirativno iščitavanje ovog junaka. Ipak, za vodvilj to nije dobra stvar jer konkretno kod Fejdoa svaki lik ima svoje mesto. Svako od nas u gradnji svojih likova mogao bi da pravi svoje pojedinačne egzibicije, ali to ne treba da bude naša ideja, već da scenski iščitavamo komad koji treba da deluje kao celina koja donosi lepu igru nadahnutih glumaca u predstavi na kojoj upravo radimo.

Likom Matjea vraćate se na matičnu scenu JDP-a. Sa kakvim emocijama danas radite u ovoj kući u kojoj ste svojevremeno „na kartu više” igrali u predstavama „Bure baruta”, „Pozorišne iluzije”...?

To je nešto što je bio deo mog života dugi niz godina. U nekom trenutku je nastala pauza, verovatno prirodna, gde sam više radio na scenariju i režiji nego na glumačkim zadacima. Sada sam ponovo na svom terenu. Ispred mene je zanimljiv glumački zadatak sa ekipom koja je divna, na čelu s rediteljem Borisom Liješevićem. Uživam u ovom radu.

„Hotel ’Slobodan promet’” je vesela priča o zgodama i nezgodama svih onih koji požele tajne avanture. Kakvu avanturu danas mi živimo?

Živimo avanturu! E, sada, kakvu – to ćemo da vidimo na kraju.

Koren dela „Hotel ’Slobodan promet’” vuče iz muzike. U Holivudu svi glumci žele da budu muzičari, dok bi muzičari da glume. Kakvu ulogu ima muzika u vašem životu? Ko su pojedinci kojima biste želeli da posvetite novu pesmu?

Muzika je neodvojivi deo moje ličnosti. Doživljavam je kao neizostavni deo svoje dramske umetnosti, odnosno kao važan segment koji jedan glumac treba da ima da bi mogao da ispuni umetničke zadatke. Muzika je nešto što mi je oduvek bilo zanimljivo i inspirativno. Ipak, poezija je tu glavna stvar i sve dolazi posle nje. Do sada sam uglavnom radio primenjenu muziku. Ako je ona bila sastavni deo neke predstave, onda sam napisao i navijačku pesmu... Ipak, to ne znači da sam neko koga unajmljuju da napiše pesmu za ovoga ili onoga. Ima naravno dosta likova kojima sam posvetio stihove, recimo Gandiju, Če Gevari, Dejanu Savićeviću, Novaku Đokoviću. Nikad se ne zna, možda me neko ponovo inspiriše...

Umetnost je nešto što ostaje i ne može da se zaboravi. Koliko je politika štetna za umetnost, budući da sebe kvalifikujete kao nesvrstanog umetnika?

Politika je nešto što je apsolutna smetnja bilo kojoj vrsti umetnosti. Politika je nešto što apsolutno nema mesta u ovim našim prostorima, okruženju. Zapravo samo može da bude inspiracija za neko delo, da pokrene emociju ili bunt. Dakle, politika može samo kao inspiracija da bude prisutna u našem umetničkom miljeu.

Glumac živi za aplauz. Verovali ste u tekst „Čikaške perverzije” i u tu predstavu. Oduvek ste voleli bajke? Koliko je delikatno u ovim vremenima sanjati svoje snove?

Veoma je teško uopšte postavljati stvari onako kako smo navikli da treba u bajkama da se razreše ili dese. Bajke su uvek sa srećnim krajem, pravda uvek pobedi nepravdu, dobro pobedi zlo... U današnjim vremenima došli smo do toga da ne znamo da razlikujemo te stvari. To je verovatno glavni problem. Strahujem da će se jednom možda i zakonima ustanoviti neke potpuno nezakonite stvari, u smislu da će biti veoma pohvalno da nekoga prevariš i da mu otmeš novac ili imovinu. Da će možda i to biti legalizovano u cilju obezbeđivanja materijalnih dobara. I da se to doživljava kao potpuno ispravno. Toga se plašim, tog ludila, mada je to je već sada na našem terenu. Konkretno, imamo trenutke da ne znamo šta je nepravda, šta je zlo... Usvojili smo neke vrednosti koje su za čoveka i njegovu dušu nebitne.

Istina je vaša emocija. Vaš hobi je: vatrogasac i spasilac na Zlatiboru? Koja je vaša istina?

Istina je da kada vidim da nešto gori idem da pomognem.