Dunav uzima danak

Ribar koji je pritekao u pomoć Igoru Jankovu i izvukao ga iz Dunava mogao bi da presudno pomogne istrazi, da opiše mesto i vreme nesreće, ali i da ukaže koji je i kakav brod video u blizini. On je čuo zapomaganje i svojim brodićem prišao 52-godišnjem Igoru i tako ga spasao sigurne smrti u hladnim talasima reke.

Podsećamo, u nedelju 4. decembra, kod pančevačke Luke „Dunav”, po svemu sudeći došlo je do sudara dva plovila. Vlasnik motornog broda dužine 12 metara Milenko Uvalin nestao je u talasima, a njegov saputnik Igor Jankov se nalazi na odeljenju hirurgije u Opštoj bolnici u Pančevu i u stabilnom je stanju. Telo M. Uvalina pronađeno je u subotu, potvrđeno je u Hitnoj pomoći u Pančevu.

Igor Jankov je novinarima rekao da su se Milenko i on vraćali sa Dunava, nizvodno prema Tamišu. „Plovili smo desnom stranom, a sa naše leve strane naišao je veliki tanker, koji nas je iznenada udario. Naš brod bio je obeležen, plovili smo uz obalu, a tanker je trebalo da ide sredinom, kao što je pravilo. Međutim, išao je desnom stranom, nije bio osvetljen i nismo ga videli. Sve se desilo u trenutku, samo sam čuo udarac i potonuli smo, drugog se ne sećam.”

Ministarstvo saobraćaja najavilo je opsežnu istragu ove nesreće, samo jedne u nizu koja se desila na našim rekama. Crna serija je počela 3. novembra, kada se teretni brod koji je prevozio šljunak prevrnuo u Dunavu kod Smederevske tvrđave, a u toj nesreći udavila su se dvojica mornara.

Samohodni teretni brod „Beograd 10” preduzeća „Ivan Milutinović” iz Beograda, dug 75 metara, trebalo je da noći u Grockoj, ali se otkinuo od veza i nasukao 40 kilometara niže, na ušću Jazave u Dunav, i prevrnuo se na stotinak metara od Smederevske tvrđave. Prema navodima policije, na brodu su bila dva člana posade, M. B. i N. K. koji se vode kao nestali.

Istragu u ovakvim slučajevima vode nadležni državni organi, inspekcija za bezbednost plovidbe, MUP, vodoprivredna inspekcija, Odsek za civilnu zaštitu i upravljanje rizikom i tužilaštvo. Brod „Beograd 10” prevozio je oko 660 tona kamena tucanika na relaciji Brnjica–Beograd, a trebalo je da se usidri u luci Smederevo, prenoći i prijavi lučkoj kapetaniji, a i da overi brodske knjige i isprave.

Deset dana kasnije, 13. novembra, barža „Beograd 2”, dugačka više od 63 metra, sa dva člana posade, prevrnula se u Dunavu, kod Donjeg Milanovca. Sreća u nesreći je što je brod bio ukotvljen u pristaništu, tako da je posada, koja je bila blizu obale, uspela da se spase. Najverovatnije je jak olujni vetar, koji je stvarao ogromne talase, prevrnuo baržu, koja je bila ukotvljena u pristaništu u Donjem Milanovcu. Dva člana posade uspela su da se spasu.

Da Dunav ne miruje, to je jasno. U maju prošle godine brod „Atos” sa rumunskom zastavom potonuo je u mestu Bogojevu, nakon što je udario u desni stub drumskog mosta, a u nesreći nije bilo povređenih.

Stariji pamte najveću rečnu katastrofu kada je brod „Niš”, nazvan posle toga srpski „Titanik”, 9. septembra 1952. godine potonuo. U toku je bila obnova Savskog mosta, pa se između Zemuna i starog dela Beograda putovalo brodom. Putnike je preko Save prevozio brod „Niš”, a tokom iznenadnog olujnog nevremena koje je zahvatilo glavni grad brod je potonuo i tada je stradalo više od 100 osoba. Istraga je zaključila da je za nesreću kriva „viša sila” – vetar orkanske jačine koji je čupao i drveće iz korena.

I ovih dana važi upozorenje lučke kapetanije brodarstvima da je potrebna veća pažnja prilikom plovidbe Dunavom zbog jakih udara vetra, naročito kod Velikog Gradišta, kao i zbog drveća koje pluta od ušća Save u Dunav u pravcu Đerdapa.

Nedavno je Udruženje profesionalnih lađara Srbije upozorilo da radovi na izgradnji drumsko-železničkog mosta na Dunavu u Novom Sadu nisu obezbeđeni propisnom signalizacijom, čime je ugrožena bezbednost plovidbe na tom delu reke. U saopštenju, to udruženje navelo je da ni na vodi, ni na obali nije postavljen nijedan znak kojim bi se brodovi upozorili na zabranu izazivanja talasa i redukciju brzine.

U neposrednoj blizini gradilišta nalaze se napušteni i nasukani brodovi oko kojih se formira sprud. Brodovi stoje u krivini ispred samog ulaska u Luku Novi Sad i nisu propisno označeni ni danju ni noću.

Zakonom o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama iz 2012. godine uređuju se uslovi i način za bezbednu plovidbu na unutrašnjim vodama Republike Srbije, vodni putevi i plovidba, plovila i njihova sposobnost za plovidbu, posada, traganje i spasavanje, luke i pristaništa, nadzor i druga pitanja.

Slično kao i u drumskom saobraćaju, za upravljanje brodom potrebna je dozvola koju izdaju lučke kapetanije nakon ispita. Za vožnju bez dozvole slede novčane kazne, a kontrolu na rekama sprovodi rečna policija.

Nadležna policijska ispostava za bezbednost na rekama u Beogradu deo je policijske uprave za grad Beograd. U njenoj nadležnosti je 85 km reke Dunav i 62 kilometra reke Save, kao i 226 km priobalja obe reke koje čine međunarodni tok. Policija se stara o bezbednosti imovine, postrojenja, objekata, nad vodom, pored vode i na vodi. Brine o priobalju i plovnom putu u devet prestoničkih opština i pet gradova. Iz nabujale matice izvlače splavove i otrgnute barže, hvataju švercere nafte po rečnim rukavcima, spasavaju ljude rešene da okončaju život skokom s mosta, ali i one koji se nađu u čamcima kada su talasi viši od metra.