Дунав узима данак

Рибар који је притекао у помоћ Игору Јанкову и извукао га из Дунава могао би да пресудно помогне истрази, да опише место и време несреће, али и да укаже који је и какав брод видео у близини. Он је чуо запомагање и својим бродићем пришао 52-годишњем Игору и тако га спасао сигурне смрти у хладним таласима реке.

Подсећамо, у недељу 4. децембра, код панчевачке Луке „Дунав”, по свему судећи дошло је до судара два пловила. Власник моторног брода дужине 12 метара Миленко Увалин нестао је у таласима, а његов сапутник Игор Јанков се налази на одељењу хирургије у Општој болници у Панчеву и у стабилном је стању. Тело М. Увалина пронађено је у суботу, потврђено је у Хитној помоћи у Панчеву.

Игор Јанков је новинарима рекао да су се Миленко и он враћали са Дунава, низводно према Тамишу. „Пловили смо десном страном, а са наше леве стране наишао је велики танкер, који нас је изненада ударио. Наш брод био је обележен, пловили смо уз обалу, а танкер је требало да иде средином, као што је правило. Међутим, ишао је десном страном, није био осветљен и нисмо га видели. Све се десило у тренутку, само сам чуо ударац и потонули смо, другог се не сећам.”

Министарство саобраћаја најавило је опсежну истрагу ове несреће, само једне у низу која се десила на нашим рекама. Црна серија је почела 3. новембра, када се теретни брод који је превозио шљунак преврнуо у Дунаву код Смедеревске тврђаве, а у тој несрећи удавила су се двојица морнара.

Самоходни теретни брод „Београд 10” предузећа „Иван Милутиновић” из Београда, дуг 75 метара, требало је да ноћи у Гроцкој, али се откинуо од веза и насукао 40 километара ниже, на ушћу Јазаве у Дунав, и преврнуо се на стотинак метара од Смедеревске тврђаве. Према наводима полиције, на броду су била два члана посаде, М. Б. и Н. К. који се воде као нестали.

Истрагу у оваквим случајевима воде надлежни државни органи, инспекција за безбедност пловидбе, МУП, водопривредна инспекција, Одсек за цивилну заштиту и управљање ризиком и тужилаштво. Брод „Београд 10” превозио је око 660 тона камена туцаника на релацији Брњица–Београд, а требало је да се усидри у луци Смедерево, преноћи и пријави лучкој капетанији, а и да овери бродске књиге и исправе.

Десет дана касније, 13. новембра, баржа „Београд 2”, дугачка више од 63 метра, са два члана посаде, преврнула се у Дунаву, код Доњег Милановца. Срећа у несрећи је што је брод био укотвљен у пристаништу, тако да је посада, која је била близу обале, успела да се спасе. Највероватније је јак олујни ветар, који је стварао огромне таласе, преврнуо баржу, која је била укотвљена у пристаништу у Доњем Милановцу. Два члана посаде успела су да се спасу.

Да Дунав не мирује, то је јасно. У мају прошле године брод „Атос” са румунском заставом потонуо је у месту Богојеву, након што је ударио у десни стуб друмског моста, а у несрећи није било повређених.

Старији памте највећу речну катастрофу када је брод „Ниш”, назван после тога српски „Титаник”, 9. септембра 1952. године потонуо. У току је била обнова Савског моста, па се између Земуна и старог дела Београда путовало бродом. Путнике је преко Саве превозио брод „Ниш”, а током изненадног олујног невремена које је захватило главни град брод је потонуо и тада је страдало више од 100 особа. Истрага је закључила да је за несрећу крива „виша сила” – ветар орканске јачине који је чупао и дрвеће из корена.

И ових дана важи упозорење лучке капетаније бродарствима да је потребна већа пажња приликом пловидбе Дунавом због јаких удара ветра, нарочито код Великог Градишта, као и због дрвећа које плута од ушћа Саве у Дунав у правцу Ђердапа.

Недавно је Удружење професионалних лађара Србије упозорило да радови на изградњи друмско-железничког моста на Дунаву у Новом Саду нису обезбеђени прописном сигнализацијом, чиме је угрожена безбедност пловидбе на том делу реке. У саопштењу, то удружење навело је да ни на води, ни на обали није постављен ниједан знак којим би се бродови упозорили на забрану изазивања таласа и редукцију брзине.

У непосредној близини градилишта налазе се напуштени и насукани бродови око којих се формира спруд. Бродови стоје у кривини испред самог уласка у Луку Нови Сад и нису прописно означени ни дању ни ноћу.

Законом о пловидби и лукама на унутрашњим водама из 2012. године уређују се услови и начин за безбедну пловидбу на унутрашњим водама Републике Србије, водни путеви и пловидба, пловила и њихова способност за пловидбу, посада, трагање и спасавање, луке и пристаништа, надзор и друга питања.

Слично као и у друмском саобраћају, за управљање бродом потребна је дозвола коју издају лучке капетаније након испита. За вожњу без дозволе следе новчане казне, а контролу на рекама спроводи речна полиција.

Надлежна полицијска испостава за безбедност на рекама у Београду део је полицијске управе за град Београд. У њеној надлежности је 85 км реке Дунав и 62 километра реке Саве, као и 226 км приобаља обе реке које чине међународни ток. Полиција се стара о безбедности имовине, постројења, објеката, над водом, поред воде и на води. Брине о приобаљу и пловном путу у девет престоничких општина и пет градова. Из набујале матице извлаче сплавове и отргнуте барже, хватају шверцере нафте по речним рукавцима, спасавају људе решене да окончају живот скоком с моста, али и оне који се нађу у чамцима када су таласи виши од метра.