„Mostogradnju” nema ko da kupi

Jedna od najmoćnijih građevinskih firmi i ponosa druge Jugoslavije doživela je tužan kraj: tender za prodaju građevinskog preduzeća „Mostogradnja” iz Beograda je propao jer se nijedan kupac nije prijavio, objavila je juče Agencija za privatizaciju. Zainteresovane su bile firme iz struke, austrijska „Alpina” i „Štrabag”, koji su otkupili tendersku dokumentaciju ali ponude ipak nisu dostavili do krajnjeg roka – 25. januara. Iako „Mostogradnja” poseduje poslovnu zgradu u Vlajkovićevoj ulici, pogon u Batajnici i veliki objekat kod Kvantaške pijace lovci na nekretnine se nisu upecali, jer su već doznali da je imovina preduzeća opterećena hipotekama.

Tender je raspisan u novembru 2007. godine, a 17. decembar bio je prvobitni rok za dostavljanje ponuda. Agencija je naknadno, očigledno zbog loše zainteresovanosti kupaca, taj rok produžila do 25. januara 2008. Na prodaju je ponuđeno 53,29 odsto kapitala „Mostogradnje”, u vlasništvu države, Akcijskog fonda i Fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje.

Niko iz „Mostogradnje” juče nije bio spreman da komentariše krah tendera.

Ljude iz struke, upućene u poslovanje domaće građevinske operative, uopšte ne čudi to što niko nije hteo da kupi nekada najmoćnijeg domaćeg mostograditelja, jer je ta firma u međuvremenu osiromašila materijalno i kadrovski. Velika šansa je, kažu, propuštena pre šest godina, kada se pregovaralo sa renomiranim francuskim „Vinčijem”, koji je bio ozbiljno zagrejan za graditelja u čijem portfoliju se nalazi 12 mostova preko Dunava, 16 mostova preko Save na području bivše Jugoslavije i više od dve hiljade drugih mostova građenih u zemlji i inostranstvu. Ova kompanija je, između ostalih, gradila „Gazelu”, Železnički i Ostružnički most u Beogradu, angažovani su i kao podizvođači mosta u Beški.

Neuspeh pregovora rezultirao je tako što je „Vinči” u Beogradu osnovao sopstvenu firmu „Intermost” koja je pokupila dobar deo „Mostogradnjinog” stručnog kadra.

 Direktor „Intermosta” Rene Milošević, koji je 2002. godine učestvovao u pregovorima između Francuza i domaćih mostograditelja, kaže da je tada još moglo nešto da se spase, ali zbog straha i podeljenosti tadašnjeg rukovodstva „Mostogradnja” je došla u situaciju da sada niko nema računa da je kupi.

– Ona ima ogromna dugovanja, nekretnine su joj pod hipotekama, a godišnji promet oko 12 miliona evra. Osim toga u „Mostogradnji” je zaposleno oko1.400 radnika. Niko nije lud da baci 70-80 miliona evra da bi spasavao nešto što se spasti ne može– smatra Milošević i dodaje da državne građevinske kuće, poput „Mostogradnje”, imaju istoriju za poštovanje, ali se od stare slave, kaže, ne može živeti.

Ako firma ne poseduje stručni kadar, ima zastarelu opremu i nema atraktivne nekretnine, računica je jasna, slaže se Goran Rodić, sekretar Udruženja za građevinarstvo Privredne komore Srbije. Ona nije konkurentna na tržištu i otuda nezainteresovanost kupaca.

Generalni problem srpske građevinske operative, podseća naš sagovornik, jeste zastarela oprema u koju decenijama nije ulagano i nepostojanje zanatlijske elite – dobrih školovanih majstora i rukovodilaca gradilišta, tako da kupci nemaju za šta da se uhvate.

Ipak Rodić ne deli mišljenje da su nekadašnji državni giganti prošlost. Pojedina preduzeća koja još nisu privatizovana, kaže on, uspevaju da se izbore za parče prostora u surovoj trci za dobijanje poslova.

 „Mostogradnja” i „Planum” su angažovani na izgradnji obilaznice oko Beograda. „Energoprojekt”, koji takođe gradi obilaznicu, planira ove godine ostvari ukupan prihod u zemlji i inostranstvu od 235,3 miliona evra. Ova firma će graditi „Prokop”, objekte na Bežanijskoj kosi i u novobeogradskom Bloku 26, Univerzitetsko selo, filtersko postrojenje „Bežanija”. U inostranstvu imaju ugovorene poslove u Kazahstanu, Rusiji, Etiopiji, Emiratima, Ugandi, Nigeriji, Gani, Alžiru...

Prema Rodićevom mišljenju dobro se „drže” i „Hidrotehnika-Hidroenergetika”, koja gradi brane u Alžiru, potom „Ratko Mitrović”, ali i „Komgrap”, koji se posle privatizacije polako vraća na tržište.