Putin posvađao CIA i FBI

Zbog obaveštajnog izveštaja koji je izbornu pobedu Donalda Trampa direktno povezao sa aktivnostima vlade u Moskvi, u američkoj prestonici skoro da niko više ni sa kim ne govori: Donald Tramp se posvađao sa Centralnom obaveštajnom agencijom (CIA), CIA sa Federalnim istražnim biroom (FBI), FBI sa demokratama, a najveći Trampovi kritičari sa ostatkom Republikanske stranke.

Vašington potresaju političke detonacije otkako je najpoznatija špijunska agencija pre nekoliko dana bacila „bombu” tvrdeći da je Kremlj naredio sajber-udare na SAD ne bi li republikanskom kandidatu pomogao da dođe na vlast. Iako je bezbednosna zajednica i ranije upirala prstom u Vladimira Putina, ovo je prvi put da se kao motiv ruskih hakerskih napada ističe ne uopšteno nastojanje Moskve da dovede u pitanje legitimitet američkih predsedničkih izbora već vrlo konkretan cilj ulaska njujorškog milijardera u Belu kuću. Ove tvrdnje su otvorile nove i produbile stare frontove u američkoj politici.

„To je smešno. Ne verujem u to”, kazao je Tramp za televiziju Foks, dodajući da mu sve liči na smicalicu koja treba da ospori njegov trijumf.

Budući šef Bele kuće je otvoreno neprijateljski nastupio prema CIA tvrdeći da je tražio da mu ne podnose svakodnevne obaveštajne izveštaje jer je „pametan i ne treba da mu se ista stvar govori istim rečima svakog dana”. Rat je nastavila njegova tranziciona vlada saopštavajući da se pomenutim obaveštajcima ne može verovati jer su to „isti oni ljudi koji su tvrdili je Sadam Husein imao oružje za masovno uništenje”. Nekadašnji ambasador SAD u UN i blizak Trampov saradnik Džon Bolton dolio je ulje na vatru nagoveštavajući da je vlada Baraka Obame ispolitizovala agenciju i da tvrdnje o tome da su Rusi kumovali Trampovoj pobedi imaju za cilj da ospore legitimitet sledećeg stanara Bele kuće.

Od Trampa se i očekivalo da ospori kredibilitet ustanove koja ga je povezala sa tajnim delovanjem strane vlade, ali je zanimljivo da se sa pomenutom agencijom nije složila ni druga američka legendarna institucija – FBI. Kako prenosi „Politiko”, federalci ne spore da je upad u mejlove Demokratske stranke i Džona Podeste, savetnika Hilari Klinton, došao iz Moskve, ali ne mogu da potvrde da je cilj te operacije bio Trampov ulazak u Ovalni kabinet. Neslaganje između CIA i FBI podstaklo je priče o konfliktu dve konkurentske agencije i njihovim sukobljenim političkim ciljevima. Navodno je biro „srušio” Hilari Klinton na izborima dok centralna agencija sada ruši Trampove iluzije da će prodrmati Vašington i naređivati joj šta da radi.

Odbijajući da podrže tvrdnje CIA, federalci su produbili i sukob koji imaju sa Demokratskom strankom čija je kandidatkinja izgubila izbore. Kongresmeni iz partije Hilari Klinton i Baraka Obame ističu da je FBI sada samo nastavio da se ponaša navijački kao što je, kako oni smatraju, činio i tokom kampanje. Krunski dokaz za ove tvrdnje im je to da je FBI samo nekoliko dana pred glasanje objavio da nastavlja istragu protiv bivše prve dame zbog afere sa mejlovima. Ovi kongresmeni zahtevaju da Kapitol hil istraži saznanja do kojih je došla CIA, a Obama je naložio zasebnu istragu tražeći da ona bude završena pre smene vlasti 20. januara. Demokratski kongresmen Adam Šif tvrdi da služba jasno ukazuje na ulogu Moskve na izborima i da je sasvim razumljivo da se Kremlj umešao na strani „najrazmetljivijeg proruskog kandidata u istoriji”.

Demokratama je prišlo i nekoliko republikanskih kolega, među kojima su i Džon Mekejn i Lindzi Grejam, najveći kritičari novog šefa države. Ipak, ostali konzervativci oklevaju. Iako su optužbe CIA veoma teške jer poručuju da se Rusija umešala u američke izbore i da je republikanski kandidat postao predsednik zahvaljujući i stranim interesima, konzervativci ne bi da previše talasaju jer uskoro preuzimaju sve tri grane vlasti.

Poziv koji se čuo iz Kongresa – da treba pokrenuti istragu o ruskim hakerskim napadima – može se shvatiti i kao pritisak na Trampa da odustane od toga da za ministra spoljnih poslova postavi direktora naftne kompanije „Ekson mobil” Reksa Tilersona koji je u Rusiji sklapao unosne poslove i prijateljstva, između ostalog i sa Putinom i drugim ruskim zvaničnicima. Da bi Tilerson postao državni sekretar, moraće da dobije podršku u Senatu u kojem republikanci imaju tesnu većinu (52–48) pa je potrebno da samo nekoliko konzervativaca pređe na suprotnu stranu i potopi Tilersonovu kandidaturu. Osim Mekejna, „disident” bi mogao biti i Marko Rubio, nekadašnji Trampov protivnik na stranačkim okršajima, koji je poručio da nije oduševljen idejom da na čelo Stejt departmenta dođe „Putinov prijatelj”.

Vlada na Crvenom trgu oduvek je demantovala navode o hakerskim napadima na demokrate i Podestu. Presretnuti mejlovi završavali su na „Vikiliksu”, otkrivajući, između ostalog, da je stranka smišljala kako da nominaciju obezbedi Hilari Klinton a ne njenom tadašnjem rivalu Berniju Sandersu i da je nekadašnja prva dama jedno govorila bankarima sa Volstrita a nešto sasvim drugo običnim biračima. Kremlj je nju optuživao da je organizovala proteste protiv Putina 2011, dok je ona ruskog predsednika zbog aneksije Krima upoređivala sa Hitlerom. Sa druge strane, Putin je opisao Trampa kao vrlo talentovanog čoveka, dok je Tramp isticao da je Putin mnogo bolji lider od Obame.