Prostor sanjanja u „Čarobnim izlozima”

Jisok Min i Taegon Kim, dvoje umetnika iz Koreje koji su se školovali u Francuskoj i koji istražuju granice između imaginarnog i realnog sveta, kreatori su ovogodišnjih tradicionalnih „Čarobnih izloga” u Francuskom institutu koji će, pod naslovom „Prostor sanjanja”, biti otvoreni večeras u 19 sati, dok je u 19.30 predviđen razgovor sa njima. Postavka je osmišljena kroz seriju od četiri instalacije čiji se izgled menja smenom dana i noći. Umetnici, koji su studirali na Univerzitetu u Strazburu, stigli su u Beograd još u četvrtak i kažu da je prvi utisak koji su imali kad su ušli u avion za Beograd bio da su ljudi snažni i krupni.

Ovo izdanje „Čarobnih izloga” zasniva se upravo na specifičnom duhu koji se odnosi na praznike, kaže Julija Rajačić, francusko-srpska kustoskinja, koja tvrdi da je odmah pomislila kako bi Jisok Min i Taegon Kim bili idealni za ovogodišnju temu izloga zato što njihova dela upravo oslikavaju praznični duh.

– Delo Jisok Min se upravo zasniva na toj mašti, dok Taegon Kim u prvi plan stavlja dragocenost trenutka i značenje prednovogodišnjih praznika, očekivanje – dodaje ona.

– Očekivanje da se čovek ponovo nađe sa svojom porodicom, da deca otvore poklone... To očekivanje je tema posebno važna za ove umetnike koji žive u Francuskoj a dolaze iz Koreje. Njihove porodice su daleko i pomislila sam da bi to preispitivanje bilo veoma zanimljivo i ovde u Srbiji, gde ljudi takođe imaju članove svoje porodice razbacane po celom svetu i da bi ova izložba bila pravo mesto susretanja između ovo dvoje umetnika i srpske publike.

Julija Rajačić, Jisok Min i Taegon Kim (Foto G. Popović)

Svaka od četiri instalacije predstavlja jedan poseban svet, kaže Julija Rajačić, a u neke će posetioci moći i da uđu, jer je ideja bila da se sruši barijera između umetničkog dela i publike, kao i između unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora. Promene u samim instalacijama dešavaće se zahvaljujući svetlu koje se menja spolja, ali i onom koje se menja iznutra.

Taegon Kim, crtač i dizajner, upravo se izražava svetlosnim instalacijama. Služi se optičkim nitima i led sijalicama kako bi stvorio misteriozne objekte koji najčešće podsećaju na odevne predmete. Julija Rajačić kaže da je mislila da bi njegovo delo bilo posebno zanimljivo u Francuskom institutu, jer su njegove instalacije donekle inspirisane delom Rolana Barta „Fragmenti ljubavnog govora” . Njegove haljine od optičkih vlakana, koje su izlagane u brojnim muzejima (u Parizu, Kini, Kanadi) kao i na festivalima svetla (u Lionu, Londonu, Istanbulu, Pertu, Sidneju, Moskvi, Jerusalimu), oživljavaju i pozivaju posmatrača da pusti mašti na volju i zamisli „da postaje osoba koju voli”.

– Prvi put sam koristio oblik haljine kad sam došao u Francusku i to je za mene bila slika koja je u stvari predstavljala moju porodicu, moju majku i moju sestru mada je i otac, koji je često bio odsutan, tu negde – kaže Taegon Kim. – Zato sam tu haljinu osmislio da bih se na taj način približio svojoj porodici. Ja jesam odlučio da odem iz Koreje, ali mi ipak nedostaje porodica koja je ostala daleko. Radio sam i razne druge haljine i uvek je isti princip. Uvek ih osvetljavam optičkim nitima i na taj način hoću da učinim da to bude osoba koju volim. To je ono o čemu ja sanjam.

Snovi Jisok Min, čiji su omiljeni materijali nestalni i nisu opipljivi (vazduh, voda, paučina, pesak, mirisi) takođe su vezani za porodicu i za sećanja.

– Često koristim uspomene iz detinjstva, čak i ako to nisu neke velike stvari, već sitnice poput, recimo, bombone u ustima deteta – kaže ona. –To je nešto prijatno i ujedno se tu oseća porodična veza. Ponekad, pak, radim na metamorfozi mirnih stvari, kad otkrijem nešto što me podseća na neke uspomene. To su stvari o kojima ja sanjam i koje me izvlače iz svakodnevne rutine.

Radovi Jisok Min, koji su izlagani u muzejima i galerijama u Francuskoj, Švajcarskoj, Nemačkoj, Kini, Velikoj Britaniji i Južnoj Koreji, podsećaju nas da su snovi i fantazije sastavni deo našeg sveta, mada manje uočljivi.

Oboje žive i rade u Strazburu. Jisok Min kaže da čovek u Strazburu može da bude nezadovoljan mnogim stvarima, ali da se ona tu ipak oseća kao kod kuće. Kad je završila studije govorila je sebi da će se vratiti u Koreju za dve ili tri godine, ali godine prolaze a ona se još ne vraća. Možda kasnije, kaže, dodajući da to za njih može da bude i simbolično: uvek mogu da sanjaju da će se jednog dana vratiti. Taegon Kim dodaje da on kroz svoje haljine upravo poziva da doživimo multikulturalnost i ukrštanje bilo da je reč o prostoru ili o kulturi.