Panta Lunjevica opet među knjigama

Aranđelovac – Kada je Panta Lunjevica 5. januara 1869. godine otvorio prvo Čitalište u Aranđelovcu, i kada je 55 prvih članova dalo prilog od 40 dukata za kiriju i 10 listova koje će kupovati, znao je zašto to radi.

Nisu tu bili važni dukati, već ljudi, njegovi istomišljenici, koji su bili ambiciozni da u tek formiranoj varoši, u kojoj se završavalo „Staro zdanje” i uspostavljao banjski turizam preko leta, donesu novine i uvedu jedan novi duh u još uvek blatnjavu palanku – čitanje i prosvećivanje nepismenih.

Tog sreskog načelnika i oca kraljice Drage Mašin setili su se današnji čuvari knjiga iz Narodne biblioteke „Sveti Sava”, koji su projektom „Dečje odeljenje Panta Lunjevica” vratili ne samo ime i sećanje na osnivača prve biblioteke u Aranđelovcu, već su za to dobili i pare od Ministarstva kulture.

Pre toga su četiri godine čekali pred vratima tog ministarstva, da bi tek ove na konkursu za finansiranje i sufinansiranje projekata iz oblasti bibliotečko-informacione delatnosti dobili 1.168.000 dinara. A pošto je trebalo mnogo više para, ovdašnji opštinari su odrešili kesu i nisu škrtarili. Dodali su nedostajuća dva miliona.

Tako se, opet, krenulo u posao, sada da se proširi ono što je započeo Panta Lunjevica, jer 75.870 knjiga i 3.645 časopisa i dnevne štampe ne mogu više da se smeste na 400 kvadrata. Dodatnih 65 kvadratnih metara na galeriji doneće još koji raf sa knjigama i dovešće nove čitaoce.

– To će omogućiti odvajanje dečjeg odeljenja, veći prostor za čitaonicu i preduslov za formiranja naučnog odeljenja, jer će tu biti smeštena referentna zbirka – objasnila nam je v. d. direktora Biljana Radašinović. Ona očekuje i veći broj čitalaca dece predškolskog i školskog uzrasta i efikasniji rad s njima kroz osmišljene radionice, automatizaciju dečjeg fonda i povezivanje sa elektronskom bazom biblioteke.

Da li je ustanova u obavezi da o otvaranju dečjeg odeljenja sa imenom osnivača prve biblioteke u Aranđelovcu izvesti nadležno ministarstvo – ne znamo. Ali znamo da je, na primer, pomenuta Čitaonica 1874. godine izvestila Ministarstvo prosvete da je uvećala članstvo na 72 čitaoca, da ima 40 raznih knjiga na srpskom jeziku i da prima 11 naslova periodike: „Budućnost”, „Vidovdan”, „Domišljan”, „Zastava”, „Istok”, „Javnost”, „Javor”, „Korespondencija”, „Rad”, „Srbske novine” i „Težak”.

Članarinom od 16 groša i dobrovoljnim prilozima banjskih gostiju uspevala je da podmiri troškove kirije i pretplate za novine i časopise, što je vrlo blisko i današnjem snalaženju većine  biblioteka u Srbiji.

Ovih dana su se u prostorije biblioteke već uselili radnici „Zidar prestiža” iz Darosave, koji do kraja godine treba da završe posao. To je bio jedini način da biblioteka ostane tu gde jeste, jer je od svog poslednjeg osnivanja 1958. godine, a i više puta pre toga, stalno menjala boravište i kuburila s prostorom, o čemu je pre ravno pola veka pisao u „Politici” naš kolega iz Aranđelovca Radojko Đukanović.