Falsifikovani lekovi najčešće se prodaju na internetu

Zbog distribucije falsifikovanih lekova, srpska policija je u toku ove godine podnela 15 krivičnih prijava. Ali, kako naš krivični zakon ne prepoznaje krivotvorenje medikamenata kao jedinstveno krivično delo, već je ono obuhvaćeno jednim članom propisa koji govori o falsifikovanju hrane i pića, predviđene kazne su male – do tri godine zatvora.

Na tržištu Srbije najčešće se pojavljuju lažni lekovi za potenciju poput vijagre, kamagre, cijalisa, ali i oni za dijabetes, visok krvni pritisak i lečenje karcinoma. Lažni i neregistrovani medikamenti dolaze u zemlju nepouzdanim kanalima, a najčešće se iz nepoznatih pravaca i preko Kosmeta dopremaju u torbama i gepecima. Ovi lekovi uglavnom nemaju sertifikate o bezbednosti, uputstva za upotrebu, ne transportuju se na odgovarajući način, a samim tim mogu ozbiljno da ugroze zdravlje građana koji ih piju. Jeftiniji su pa se u oglasima na internetu mogu pronaći po mnogo povoljnijim cenama... A kao posledica njihovog ispijanja javljaju se produženje trajanja bolesti, pogoršanje oboljenja i razvoj novih poremećaja, a čak može doći i do smrti bolesnika.

– Strašno je kada se ljudi dovode u zabludu zbog čega mogu da izgube život. Teško je onoj osobi koja popije tabletu za potenciju i izostane efekat leka, a najgore je kada na primer žena umre jer je pila lažni medikament za karcinom dojke. Pacijenti sami sebe dovode u rizik kada kupuju lekove na internetu. Treba biti oprezan i u zdravstvenim ustanovama jer se u zemljama Evropske unije dešavalo da su se u bolničkim apotekama našli lažni lekovi za HIV i kancer. To je zato što su kriminalci shvatili da se mnogo više zarađuje na krivotvorenju ovih skupih medikamenata – ističe za „Politiku” mr Pavle Zelić, iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, i dodaje da zakon kod nas ne dozvoljava promet lekova posredstvom interneta i oglasa.

Problem je što ljudi nemaju naviku da prijavljuju nadležnima slučajeve kada su kupili lažni lek ili su imali zdravstvene tegobe zbog toga. Samim tim, ne beleže se često ni hapšenja onih koji na ovaj način ugrožavaju ljudske živote. U Srbiji je u poslednjih desetak godina inspekcija utvrdila falsifikovanje lekova „tetaglobulin”, „tetagama”, „cijalisa”, folne kiseline...

U ovoj godini zabeleženo je hapšenje četvoro ljudi zaposlenih u firmi koja se bavi prometom lekova, registrovanoj u APR-u, jer su apoteci davali lažne medikamente bez dokumenata o njihovoj nabavci.

– Oko 10 odsto lekova u prometu na srpskom tržištu je falsifikovano, a sporadično lažni medikamenti mogu da se nađu i u apotekama. Ljudi veruju da u regularnim objektima neće naići na lek koji je falsifikovan i koji nije prošao sve procedure – a dešava se suprotno. Kazne za apoteke kod kojih se nađu lažni lekovi iznose do tri miliona dinara i odnose se na privredni prestup. Treba imati na umu da Srbija, ipak, nije zemlja koja je preplavljena falsifikovanim lekovima, ali je neophodna bolja saradnja državnih organa MUP-a, Ministarstva finansija, Poreske uprave, sanitarne i tržišne inspekcije – naglasio je mr Mikailo Tijanić, šef odseka za zaštitu intelektualne svojine u MUP-u, na tribini „Falsifikovani i krijumčareni lekovi – pretnja po zdravlje pacijenata”.

Falsifikovani lekovi mogu negativno da utiču na zdravlje ljudi jer se ne zna koje se tačno supstance nalaze u njima. Obično se proizvode u neodgovarajućim uslovima, po podrumima i šupama, a zatim se skladište na neadekvatan način. Vrlo često u falsifikovanim lekovima uopšte nema aktivne supstance, u lek se stavlja pogrešna aktivna supstanca, ili u neodgovarajućim dozama.

– Može se desiti da lek nema terapijska dejstva ili da bude fatalan po pacijente. Opijati često mogu da budu predmet zloupotrebe. Neželjene reakcije moguće su odmah po uzimanju lažnih tableta – dodaje dr Lepa Jovanović, iz Gradskog zavoda za gerontologiju.

U lažnim lekovima, istakao je Dankan Elson, direktor bezbednosti u kompaniji „Fajzer”, stručnjaci su pronalazili otrov za pacove, boju koja se koristi za puteve i druge nedozvoljene supstance.

Akcija privođenja dve hiljade ljudi

Jedna od najvećih akcija hapšenja kriminalaca zbog spravljanja i prodaje lažnih lekova pre nekoliko godina zabeležena je u Kini, kada je privedeno oko 2.000 ljudi i zaplenjena roba vredna više od 180 miliona dolara. Utvrđeno je da su falsifikovali lekove od onih za dijabetes do onih protiv besnila.

Pre sedam godina javnost je šokirala vest iz Nigerije, gde je 84 dece umrlo zbog pokvarenog sirupa za olakšavanje rasta zuba.