Smrt ljubavi i zver terorizma

Jedan od dva epigrafa Ruždijevog romana Klovn Šalimar preuzet je iz Romea i Julije – dela koje je već vekovima paradigma kobnog mešanja ideoloških i socijalnih interesa u pitanja ljudskih emocija. Kašmir i Verona ne razlikuju se puno, iako se isprva čini da će simbolički brak hinduizma i islama, "krhka lepota verskog sklada", biti bolje sreće od odocnelog mirenja porodica Monteki i Kapuleti. U Šekspirovom komadu, međutim, Julija neće zavesti američkog ambasadora kako bi izborila vizu za život bez porodične i političke stege, niti će ostavljeni Romeo, preobraćen u Otela, povesti rat protiv svih.

I pored poslovičnog nehaja za princip dvoličnosti, Šekspir ne bi pomešao triler i ep, satiru i baladu kako to čini Ruždi u romanu Klovn Šalimar. Eksplozivno punjenje zapleta, šarenilo tema i motiva, paralelizam uzbudljivih biografija i skup markantnih junaka koji se ogorčeno nadmeću za čitaočevu pažnju nisu blagonaklono primljeni u angloameričkoj kritici. Međutim, ono što odveć pedantnom kritičarskom duhu izgleda kao narcisoidna neselektivnost, dobronamernom čitaocu postaje vratolomna vožnja kroz dimenzije ljubavi, politike, telepatije i terorizma.

Kašmirski ukleti supružnici, Bunji i Šalimar, trebalo je da budu krunski dokaz kako se politika povlači pred magijom geografije, a verske razlike pred univerzalnošću ljubavi. Gandijevska miroljubiva koegzistencija postkolonijalne Indije nije, nažalost, mogla da otupi strast sektaške borbe, a ni ljubav se ponekad ne gadi političkog pragmatizma. Tragični ljubavnici su u isti mah individualci i alegorijske figure, a naslovni junak se od oličenja delikatne ravnoteže pretvara u slepu uništiteljsku silu.

Bunji će u ovom uzbudljivom policentričnom romanu doživeti više preobražaja: ona je neustrašiva i prkosna devojčica koja je jednako odlučna u predavanju svoje sudbine Šalimaru i u podmuklom bekstvu od njega, oličenje golog pragmatizma, konkubina i zatočenica, žrtva i begunac, pokajnica u telepatskom dijalogu sa mužem prepunim "gneva i smrti", kadra da svog krvnika dočeka bogatom gozbom. Ipak, najimpresivniji lik koji gospodari zapletom i onemogućava kontrolu pripovedanja jeste  Bunjin ljubavnik i potonja Šalimarova žrtva Maks Ofuls, Francuz sa nemačkim imenom, poznat i kao "leteći Jevrejin" zbog spektakularnog bega pred Nemcima sportskim avionom u kome je oborio svetski rekord u brzini leta, američki ambasador u Indiji, "heroj Otpora, autor bestselera, ekonomski genije" koji će, zaljubivši se u lepu i bezobzirnu Bunji, pasti kao žrtva loše emotivne i političke procene.

Iz nepodesne i beznadne veze Maksu i njegovoj bezdetnoj supruzi ostaje tempirana bomba identiteta – Indija Ofuls. "Disciplinovana, doterana, prefinjena, povučena, suzdržana" kćer na prevaru začeta u pseudoromansi američkog ambasadora i kašmirske plesačice, u falsifikatu ljubavi zasnovanom na emotivnom i političkom nesporazumu dvoje ljudi i dve kulture, isprva je nesrećna zbog nepodesnog imena da bi, nakon niza trauma i emotivnih šokova – uz pomoć telepatije i halucinacija, ali i magije krompira kojom se bavi komšinica Olga Volga (još jedan jak začin u Ruždijevom narativnom potpuriju) – prihvatila ime Kašmira koje joj je nadenula majka. Pošto sklopi kockice u mozaiku svog porekla, Indija/Kašmira postaje ženski demon koji opseda ubicu Šalimara i "zabija vrele strelice u njegov mozak". U završnici romana, opasno nalik filmu "Kad jaganjci utihnu", suočenje devojke-demona i ubice postaje neočekivan adrenalinski šok za čitaoca i dostojan klimaks pripovedanju visoke tenzije.

Decenija fatve, koja je Ruždija proizvela u mučenika slobode govora, naterala je književnu javnost da se zamisli i nad sudbinom pojedinca i nad sudbinom podneblja. Lično, porodično i istorijsko čvrsto su prepleteni u njegovoj prozi. Iako su ga baš povodom ove knjige optužili za pokušaj da politički i kulturni konflikt ugradi u zaplet sapunske opere, Ruždi je upravo spajanjem suprotnosti otkrio duplo dno: u ljubavnom razočaranju koje odvede u militantni verski ekstremizam prepliću se tragičnost intimne odluke i farsičnost narativnog zaokreta. Demonski bes i krvožedna osveta mogu delovati i karikaturalno i katastrofično, a jednako je ambivalentna priroda piščeve "verbalne hiperaktivnosti" (Apdajk).