Srce u junaka proteralo okupatora preko Drine

Krvava je bila prva godina Velikog rata kad se na malu Srbiju sručila moćna vojna sila Austrougarske carevine. Krajem leta snažno je napala i brzoj pobedi se nadala, ali je na izmaku jeseni bezglavo preko Drine bežala.

O tim danima kad je srce junačko bilo jače od okupatorskih haubica, pisao je oficir srpske vojske Ivan S. Pavlović, komandant užičke združene brigade u vreme kad su novembra 1914. srpske snage, materijalno i brojčano slabije, svojom odlučnom ofanzivom okupatora proterale iz zemlje.

Te Pavlovićeve zapise štampao je užički Istorijski arhiv, povodom veka od Velikog rata, kao reprint izdanje „Iz naše ofanzive 1914. godine: Zauzeće Užica, gonjenje Austrijanaca 25–28. novembra 1914”.

Reč je o operacijama užičke vojske, preduzetim u sklopu ofanzivne faze Kolubarske bitke, koje su dovele do sloma austrougarskog fronta i oslobođenja okupirane teritorije Srbije. Bez obzira što je front slomljen na Suvoboru, dejstva u dolini Zapadne Morave bila su od prvorazrednog značaja.

„Značaj te sjajne pobede nad nadmoćnijim neprijateljem je tim veći što su ga ostvarile pretežno jedinice trećeg poziva (i kadrovski puk), dakle sastavi van operativne vojske koja se u tom trenutku borila na težištu fronta“, piše dr Aleksandar V. Savić u predgovoru tog reprint izdanja.

Svoja ratna sećanja Ivan S. Pavlović (1869–1943) objavio je u međuratnom periodu u više publikacija.

Bio je rodom iz Užica, višu vojnu školu završio 1898. u Beogradu, 1902. postao pešadijski major, pukovnik 1913, da bi ga kad je Veliki rat počeo postavili za komandanta Užičke združene brigade. Komandovao je u ratnim godinama i užičkim odredom, s kojim je januara 1916. stigao na Krf.

Tu, po reorganizaciji vojske, postaje načelnik ađutantskog odreda Vrhovne komande. Posle rata, kao đeneral, Ivan je bio komandant Potiske divizije i Kosovske divizijske oblasti, pomoćnik komandanta Prve armijske oblasti, sve do penzije 1929. godine.

Istakao se hrabrošću u ratovima, odlikovan je sa 17 domaćih i sedam stranih visokih odlikovanja. Napisao je mnoga dela iz oblasti vojne istorije, smatrali su ga elitnim oficirom naše vojske.

U zabeleškama o gonjenju Austrijanaca iz Srbije u novembru 1914. godine, Pavlović piše da je razbijanje okupatora na krajnjem levom krilu srpskog fronta na Krstacu 22. novembra prve ratne godine imalo značajnog uticaja na tok ove srpske ofanzive.  

„Užička brigada, zauzevši bojem na Krstacu ovu važnu planinsku barijeru, nagnala je neprijatelja na žurno odstupanje preko Požege... Poraz Austrijanaca na Krstacu, rastrojstvo, panika, i uopšte demoral koji je zavladao dvema njihovim brigadama u bekstvu sa Morave preko Požege, rasprostirao se munjevitom brzinom na susedne njihove trupe, koje bejahu u najvećim borbenim okršajima sa trupama Užičke vojske na levoj obali Morave. U tom odstupanju neprijatelj je, delom trupa pojačan, dao još poslednji otpor pred samim Užicem 25. novembra. Salomivši i ovaj poslednji otpor Austrijanaca, užička brigada razbila je i neprijateljska pojačanja, koja su mu u najodsudnijem trenutku pristizala od Vardišta i Mokre Gore preko Šargana“.

Gonjenje neprijatelja 26. novembra preko Kadinjače produženo je i Šarganom. Neprijateljske trupe u povlačenju ka Bajinoj Bašti bile su u kritičnoj situaciji. Ali, kako piše Pavlović, u odsudnim trenucima kad su austrijske trupe zakrčile prolaz uzanom dolinom reke Dervente, operacija protiv desnog boka Austrijanaca i njihove odstupnice nije izvedena, te je neprijatelj izbegao katastrofu. 

„Austrijske trupe izašle su na Drinu kod Rogačice, najvećim delom se preko noći 26/27. novembra prebacile preko Drine u Bosnu. Za vreme od 22. do 27. novembra 1914. Užička brigada je zarobila: tri oficira, jednog lekara i preko 1.000 vojnika, u borbi otela tri mitraljeza, zaplenila mnogo pušaka i municije, 13 kola, 34 konja i dva telefona sa mnogo kabla“, pisao je komandi Ivan S. Pavlović.