Titoizam kao sveta krava

Odgovor Avnojevskom forumu

Kolegij Avnojevskog foruma „Josip Broz Tito” ništa manje nego je zasedao povodom moje knjige „Kako su Srbi izgubili vek” i feljtona koji je iz nje objavila ,,Politika“. Ocenili su da je namera moje knjige sasvim druga od onoga što stoji u njenom naslovu, da se pomoću smišljenih neistina izvrši detitoizacija Srbije.

Mnogobrojne etikete i optužbe koje su date meni i mojoj knjizi podsećaju na poznate političke pretnje iz vremena koje je davno prošlo. Na njih se neću osvrtati.

Ključno je što autori veruju da je Srbija još uvek titoistička, u šta se ne sme dirati kao u svetu kravu. Njihova je stvar u šta veruju, ali je problem u tome što su u svom pamfletu promašili temu i raspravljali o nečemu što nije ni predmet ni namera knjige.

Takvo stanje je nastalo zbog dijametralno suprotnog gledanja na realnost. Dok ja smatram da je srpski narod izgubio ceo vek i istražujem uzroke toga, oni smatraju da je srpski narod u tom veku proživeo ,,kao bubreg u loju”, zbog čega još uvek treba da bude srećan i zadovoljan. I bio bi da ga nije upropastio govor Slobodana Miloševića na Kosovu Polju, kada je rekao da ćemo se opet braniti ako budemo napadnuti. Govor Franje Tuđmana na Trgu bana Jelačića, kada je rekao da rata ne bi bilo da ga oni nisu želeli, ne pominju.

Da se dobro razumemo, knjiga o kojoj je reč govori o tome kako je srpski narod prošao u prošlom veku. Tačnije, govori kako su Srbi izgubili ceo jedan vek. Nije valjda preterano da se tvrdi da su izgubili vek ako im je rasturena i oduzeta država u kojoj su živeli zahvaljujući velikim žrtvama njihovih prethodnika u Prvom svetskom ratu. Nije valjda preterano ako se isto govori zato što je prognan sa svojih vekovnih ognjišta i ako mu je oduzeto pravo na samoopredeljenje, koje su svi drugi narodi iskoristili. Nije valjda preterano to tvrditi ako je više godina bio pod ekonomskim sankcijama i ako je zločinačkim bombardovanjem NATO-a razoren i ekonomski unazađen, ako mu je oteta južna pokrajina nasuprot rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244. Uz sve to srpski narod je žestoko kažnjen i proglašen krivim pred celim svetom, a da pred moćnom propagandom nije mogao da dokaže nepravdu koja mu se čini.

Čudno je da bilo ko može da opovrgava tako krupne istorijske činjenice. Ni sam autor knjige ne smatra da se one mogu promeniti, ali je pravo čudo da se neko opasno uznemiri usled pokušaja da se razjasni kako je i zašto do svega toga došlo, zašto je srpski narod tako teško nastradao, kao i da li je opravdano da bude toliko satanizovan.

Autori kritike knjige ,,Kako su Srbi izgubili vek” imali su prilike da se suoče s činjenicama koje odgovaraju na to pitanje i da ih opovrgavaju ako imaju argumente. Međutim, oni su pošli drugim putem. Bežeći od sadržaja knjige, oni su se upustili u kritiku radi kritike, a ne radi razjašnjavanja šta je istina. Za njih je obelodanjivanje istine nešto ružno, neprihvatljivo. Oni žive u utopiji lepote i sreće koju su imali u avnojevskoj Jugoslaviji i ne dozvoljavaju da se u tu njihovu sreću dirne. Nije toliko važno ko su ti ljudi i kako su proživeli svoj vek, ali moram da im kažem da je uprkos mnogobrojnim nepravdama prema srpskom narodu, on bio jedini u Jugoslaviji koji je iskreno prihvatao i tu takvu Jugoslaviju i želeo da je sačuva. Oni koji su je zdušno rasturali sada kukumavče kako je bila lepa i uznemiruju se kad se bilo šta objektivno progovori.

Činjenice iz knjige ,,Kako su Srbi izgubili vek" razjasnile su ko je i kada doneo odluku o rasturanju Jugoslavije i obespravljivanju srpskog naroda, kao i ko je i kako te odluke sproveo u život. Kritičari su izbegli da opovrgnu činjenice kojima knjiga operiše i razjašnjava istorijsku istinu o tome kako su Srbi izgubili vek. Za njih kao da ne postoji odluka IV (Drezdenskog) kongresa KPJ o rasturanju Jugoslavije i o obespravljivanju srpskog naroda i kao da činjenično stanje krajem veka nije stopostotna slika onoga što je pomenuti kongres naložio. Ne može se valjda osporavati da je onaj koga autori kritike u svom pamfletu obožavaju i brane bio u čitavom periodu gospodar Jugoslavije i da se ništa ne bi moglo dogoditi bez njegove volje i odluke.

Srpski narod je doživeo tragičnu sudbinu delimično i svojom krivicom, o čemu se u knjizi otvoreno govori. Ali, ako je već tako teško nastradao, niko mu ne može oduzeti pravo da sagleda šta se stvarno dogodilo, da vidi svačiju ulogu pa i svoju naivnost, kad je svoju državu dao u ruke onome čiji je zadatak bio da je rasturi na štetu srpskog naroda.

Autore pamfleta u stvari najviše pogađa opasnost da se obelodani istina, da ne bi izgubili mogućnost da i dalje drže srpski narod u zabludama i upravljaju njegovim interesima. Na njihovu žalost, to vreme je prošlo.

Autor knjige ,,Kako su Srbi izgubili vek“, bivši predsednik Predsedništva SFRJ