Četvrtak, 26.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ponovo pevamo partizanske pesme

Horovi ih danas pevaju suprotstavljajući se merama štednje, privatizaciji i postavljanju žice na granici između Slovenije i Hrvatske – kaže etnomuzikolog Ana Hofman
Ана Хофман (Фото: приватна архива)

Partizanske pesme nisu samo stvar prošlosti. Možemo ih čuti na koncertima, trgovima i ulicama na prostoru nekadašnje Jugoslavije, a horovi koji ih izvode u partizanskom nasleđu vide potencijal za komentarisanje neoliberalne stvarnosti. Ovom temom pozabavila se etnomuzikolog Ana Hofman u svojoj knjizi „Novi život partizanskih pesama”, objavljenoj nedavno u „Biblioteci 20. vek”.

Ana Hofman radi kao naučna saradnica na Institutu za kulturalne studije i studije sećanja Naučnoistraživačkog centra Slovenačke akademije nauka i umetnosti u Ljubljani. Bila je gostujući istraživač na Univerzitetu u Čikagu, na Institutu za socijalnu antropologiju „Maks Plank” u Haleu i na Federalnom univerzitetu u Rio de Žaneiru.

– To što se partizanske pesme ponovo pevaju govori mnogo više o našoj sadašnjosti nego o prošlosti. Odnos prema tekovinama antifašizma posle raspada Jugoslavije postalo je predmet negiranja i revizionizma. Tako su i partizanske pesme, koje su bile sastavni deo svakodnevice miliona ljudi, istisnute iz javnog prostora kao „ideološko kontaminiran” muzički žanr i produkt komunističkog režima. Kako moje istraživanje pokazuje, glavna ideja za oživljavanje ovih pesama nije idealizovanje prošlosti, već težnja da se pokaže da su nekada postojala društveno-politička rešenja, ideali, vrednosti i usmerenja, koji se danas s lakoćom eliminišu – kaže za naš list Ana Hofman.

Prema njenim rečima, ono što političke elite pokušavaju da predstave kao ostatke prošlog, totalitarnog sistema zapravo su tekovine socijalne države izrasle iz antifašističke borbe, koja nije bila samo narodnooslobodilački pokret, već i borba za društvenu, klasnu, rodnu i druge jednakosti i socijalna prava. To se vidi i iz repertoara koji se danas najviše izvodi: pored borbe protiv fašizma (kao na primer pesama Po šumama i gorama, Konjuh planinom), to su pre svega partizanske pesme sa jakom socijalnom tematikom, koje se bave pitanjima radničkih prava, socijalne pravde i jednakosti (Padaj silo i nepravdo, Pesma radu, Nabrusimo kose). Od internacionalnog repertoara najpopularnije su Bela ćao, Bandiera rosa i Aj Karmela, koje se naročito mogu čuti na protestima širom Jugoslavije.

– Horovi: Proba, UHO, Horkestar, Svetonazori (Srbija), Le zbor i Zbor Praksa (Hrvatska), Kombinat i Z’borke (Slovenija), Raspeani Skopjani (Makedonija) i Hor 29. novembar iz Beča, sebe nazivaju i alternativnim, angažovanim ili pank horovima. Za njih je horsko pevanje sredstvo upozorenja na društvene probleme. Oni nastupaju kod napuštenih spomenika, pred otpuštenim radnicima ili ispred tek postavljene žice – kao što je ženski hor „Kombinat” koncert održao na granici između Slovenije i Hrvatske da upozori na odnos aktuelnih vlasti prema izbeglicama. U društvima koja su preživela ratove devedesetih godina oni pevaju protiv nacionalnih elita koje i dalje koriste etničku mržnju kao jedan od osnova svojih politika – ističe Ana Hofman.

Kada je reč o Sloveniji, kako dodaje, pitanje NOB-a i partizanskih pesama bilo je manje sporno u odnosu na ostale bivše jugoslovenske republike.

– Što zbog specifičnog razlaza sa Jugoslavijom, što zbog ulaska u EU, Slovenija je antifašizam baštinila i posle raspada Jugoslavije, pre svega kao zajedničku evropsku tekovinu. To je npr. vidljivo u nedavnom upisivanju Partizanske bolnice Franja na listu evropske kulturne baštine. Ipak, to nije prošlo bez „brisanja” određenih delova prošlosti. Naime, već od osamdesetih godina se može pratiti tzv. „prikriveni revizionizam” koji je propagirao ideju o nacionalnom pomirenju kroz rehabilitaciju domobrana, a uz tvrdnju da su komunisti bili krivi za ideološku kolonizaciju partizanskog otpora. Sve ovo doprinelo je „nacionalizaciji” nasleđa Drugog svetskog rata, gde su partizani predstavljeni isključivo kao borci za slobodu slovenačkog naroda od okupacije – navodi Ana Hofman.

– U Srbiji je u poslednje vreme bio slučaj sa izdavanjem poštanske marke povodom 75 godina od osnivanja Užičke republike, gde je izabrana slika koja prikazuje borce Radničkog bataljona bez petokrake na kapama. Problem nije u tome da li oni jesu ili nisu bili komunisti, već da se danas o jugoslovenskom partizanskom pokretu i NOB-u može govoriti isključivo kao o otporu protiv fašizma, dok se njegovi ostali aspekti: ideja jugoslovenstva i socijalizam prećutkuju i brišu – ističe naša sagovornica.

Ona navodi da partizanske pesme imaju ulogu i na protestima protiv mera štednje Evropske trojke u Sloveniji, kao i protiv neoliberalizma, korupcije, porasta siromaštva.

 – Pevanje partizanskih pesama svedoči o važnosti suprotstavljanja novim „fašizmima” današnjice: privatizacije, javnog i privatnog duga i sve većih društvenih nejednakosti. One podsećaju na važnost udruživanja. Glas pojedinca teško se čuje, ali su udruženi glasovi mnogo glasniji, a poruka snažnija i jača. Time se pokazuje i da je alternativa moguća – ističe Ana Hofman.

Komentari15
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.