Zašto dižemo ruku na sebe

Subotica – Po broju samoubistava, 19 na 100.000 stanovnika, Srbija zauzima neslavno 12. mesto u Evropi. U Srbiji godišnje život sebi oduzme 1.500 lica, a od toga blizu 800 lica, koja izvrše samoubistvo, učine to u gradovima Vojvodine. Neslavan rekord, po broju samoubistava drži Subotica, gde se godišnje ubije 50 lica, a Sombor je, moglo bi se reći, odmah iza ovog grada. Ovde za poslednje četiri godine samoubistvo je izvršilo oko stotinu osoba.

Muškarci četiri puta više oduzimaju sebi život od žena, a žene čak tri puta više pokušavaju da se ubiju od muškaraca. Najveći broj samoubica ostavlja oproštajna pisma, da bi, kako se to stručno kaže, rasteretili okolinu krivice. Najviše samoubistava dogodi se u toku zime, u proleće, ujutru ili uveče, kada je kišno ili maglovito vreme, na početku nedelje i uvek u osami. Najčešće sebi prekraćuju život vešanjem, manje vatrenim oružjem, trovanjem, skokom sa neke visoke zgrade ili mosta, utapanjem, nožem, ali ima i slučajeva bacanja pod voz...

Prema istraživanju dr Marijane Mitrović, neuropsihijatra, subspecijaliste za neurologiju i psihijatriju razvojnog doba, ova pojava se pre vezuje za geografske prostore i nekako je uvek bila više izraženija u severnim delovima nekih zemalja, severni deo Evrope, na primer, u alpskim predelima. Istraživanja su pokazala da blizu 80 odsto ljudi koji se odluči da sebi oduzme život, neko vreme pre samoubistva se drugačije ponaša. Bezvoljni su, povučeni u sebe, ne mogu da se koncentrišu, dugo spavaju, ne vode računa o svom izgledu, gube interesovanje za okolinu i prijatelje, seks ili neki hobi, previše jedu ili mršave, poklanjaju vredne stvari svojim prijateljima, opraštaju se od njih, a okolina bi trebalo da obrati pažnju na te „znake” i da pravovremeno reaguje.

Mnoge samoubice prvo pokušaju samoubistvo, a to znači da imaju veliki problem, da traže pomoć, to je signal da žele da izađu iz tamnog vilajeta. Depresija je bolest koja se ne vidi a koja veoma dugo traje. Čovek lepo izgleda fizički i okolina od njega očekuje da ispunjava svoje obaveze. Ako, neko, jednom pokuša da se ubije on će to pokušati opet i na kraju će sebi oduzeti život jer ne vide drugog izlaza. Oni, teško doživljavaju gubitak deteta, odlazak u penziju, bolest, razvod braka , ali umnogome na to utiču i trenutne okolnosti, tranzicija, nezaposlenost, besparica, novi sistemi vrednosti, što je karakteristično za našu zemlju. Nekome razlozi dovoljni za život, dovoljni su za smrt, naglašava dr Marijana Mitrović.