Зашто дижемо руку на себе

Суботица – По броју самоубистава, 19 на 100.000 становника, Србија заузима неславно 12. место у Европи. У Србији годишње живот себи одузме 1.500 лица, а од тога близу 800 лица, која изврше самоубиство, учине то у градовима Војводине. Неславан рекорд, по броју самоубистава држи Суботица, где се годишње убије 50 лица, а Сомбор је, могло би се рећи, одмах иза овог града. Овде за последње четири године самоубиство је извршило око стотину особа.

Мушкарци четири пута више одузимају себи живот од жена, а жене чак три пута више покушавају да се убију од мушкараца. Највећи број самоубица оставља опроштајна писма, да би, како се то стручно каже, растеретили околину кривице. Највише самоубистава догоди се у току зиме, у пролеће, ујутру или увече, када је кишно или магловито време, на почетку недеље и увек у осами. Најчешће себи прекраћују живот вешањем, мање ватреним оружјем, тровањем, скоком са неке високе зграде или моста, утапањем, ножем, али има и случајева бацања под воз...

Према истраживању др Маријане Митровић, неуропсихијатра, субспецијалисте за неурологију и психијатрију развојног доба, ова појава се пре везује за географске просторе и некако је увек била више израженија у северним деловима неких земаља, северни део Европе, на пример, у алпским пределима. Истраживања су показала да близу 80 одсто људи који се одлучи да себи одузме живот, неко време пре самоубиства се другачије понаша. Безвољни су, повучени у себе, не могу да се концентришу, дуго спавају, не воде рачуна о свом изгледу, губе интересовање за околину и пријатеље, секс или неки хоби, превише једу или мршаве, поклањају вредне ствари својим пријатељима, опраштају се од њих, а околина би требало да обрати пажњу на те „знаке” и да правовремено реагује.

Многе самоубице прво покушају самоубиство, а то значи да имају велики проблем, да траже помоћ, то је сигнал да желе да изађу из тамног вилајета. Депресија је болест која се не види а која веома дуго траје. Човек лепо изгледа физички и околина од њега очекује да испуњава своје обавезе. Ако, неко, једном покуша да се убије он ће то покушати опет и на крају ће себи одузети живот јер не виде другог излаза. Они, тешко доживљавају губитак детета, одлазак у пензију, болест, развод брака , али умногоме на то утичу и тренутне околности, транзиција, незапосленост, беспарица, нови системи вредности, што је карактеристично за нашу земљу. Некоме разлози довољни за живот, довољни су за смрт, наглашава др Маријана Митровић.