Novi sudar Zapada i Rusije u Libiji

Samo što je Libija obeležila 65 godina od sticanja nezavisnosti, šest država Zapada (Francuska, Nemačka, Italija, Španija, SAD i Velika Britanija) i Rusija ponovo su – kao i pre „arapskog proleća” 2011 – sukobile mišljenja o budućem uređenju države sa najvećim dokazanim rezervama nafte u Africi. Do najnovijeg razilaženja Zapada i Moskve oko Libije dolazi nakon oslobađanja Alepa u Siriji i redefinicije odnosa političkih snaga u regionu Bliskog istoka i severne Afrike.

Koliko juče, lideri Zapada pohvalili su vladu u Tripoliju (koju podržava UN) zbog „napora da godinu dana od potpisivanja mirovnog sporazuma obnovi jedinstvenu upravu zemlje, prosperitet i bezbednost”, stoji u zajedničkom saopštenju „šestorke”. Sekstet sa Zapada istovremeno je upozorio „druge zemlje” da odustanu od podrške paralelnim političkim institucijama u Libiji i osudile najave eventualnog vojničkog pohoda protivnika vlade na prestonicu. Sredinom decembra general Kalifa Haftar (72), komandant Libijske narodne armije, lojalne istočnolibijskom režimu u Tobruku, najavio je mobilizaciju svih raspoloživih trupa za „predstojeći pohod na Tripoli“.

U međuvremenu, početkom ove sedmice, zvanična Moskva ocenila je da je vlada u Tripoliju „neefikasna”. Genadij Gatilov, zamenik ruskog ministra inostranih poslova, kritikovao je tom prilikom Martina Koblera, specijalnog izaslanika UN za Libiju, da „favorizuje deo političkih snaga u severnoafričkoj državi”. U do sada najjačem iskazu podrške Haftaru, Moskva je upozorila da nemački diplomata i izaslanik UN u Libiji Kobler treba da se uzdrži od „pokušaja da sklopi dogovore sa delom libijskog političkog establišmenta iza leđa drugih uticajnih igrača”. Takvo ponašanje Koblera, prema oceni Gatilova, dovodi do „odsustva interesovanja predstavnika istočnih regiona da sa njime razgovaraju”. Usput, Gatilov je istakao da je general Haftar „vodeća politička figura” u Libiji i da „mora biti uključen u sastav buduće vlade te zemlje”, prenele su agencije.

„Libijci moraju da nađu kompromisno rešenje za uključenje Haftara u novo rukovodstvo Libije”, naglasio je Gatilov. Rusija i Haftar poznaju se inače odavno.

General Haftar je naime sedamdesetih godina prošlog veka bio ruski vojni đak, a potom bliski saradnik pukovnika Muamera el Gadafija, da bi nakon teške svađe sa dugogodišnjim libijskim liderom, otišao u SAD, gde je bio u kontaktima sa CIA i američkim predsednikom Ronaldom Reganom. Haftar se u Libiju vratio iz Amerike 2011. pred početak „arapskog proleća”. Tadašnji pokušaj da se nametne kao vođa pobune nije mu uspeo, da bi kasnije objavio odanost režimu u Tobruku. Haftar je u Moskvu u poslednje pola godine putovao dva puta, gde se susreo sa predstavnicima ministarstava inostranih poslova i odbrane.

U međuvremenu, Haftar i snage Libijske narodne armije od ponedeljka bombarduju položaje preostalih radikalnih islamskih brigada u Bengaziju, kao i saharska uporišta paravojne milicije Misurate, nadomak ključnih nalazišta nafte. U operaciji „Dostojanstvo” od 2014. do danas Libijska narodna armija preuzela je kontrolu nad većinom libijskih nalazišta nafte i gasa na istoku zemlje.

Istovremeno, susedi Libije, ali i sledeća američka administracija, živo se interesuju za situaciju u rovitoj severnoafričkoj državi, u kojoj preko 800.000 migranata čeka trenutak da se preko Mediterana prebaci u Evropu. Sve to dok vlada u Tripoliju – pristigla u martu iz Tunisa na palubi italijanskog ratnog broda – kontroliše tek mali deo teritorije nadomak prestonice u kojoj inače vladaju višečasovne nestašice struje. Ovog meseca Međunarodni monetarni fond je upozorio da je libijska privreda „na ivici kolapsa”.

General-potpukovnik Mahudam Hegazi, šef generalštaba egipatske armije, sastao se u ponedeljak sa vodećim libijskim političarima i javnim ličnostima da razmotre nove načina za smirivanje sukoba u susedstvu. Skup u Kairu okončan je najavom formiranja „grupa za pritisak” na vodeće međunarodne aktere da prihvate nedavno usvojeni predlog izmena prošlogodišnjeg mirovnog sporazuma za Libiju. Jedna od ključnih predloženih izmena je da spoljni svet dozvoli Libijcima da se između sebe dogovore o budućem uređenju zemlje koja je od septembra – uprkos svemu – uspela da udvostruči proizvodnju nafte (622.000 barela dnevno) uz najavu daljeg zaleta petroindustrije.