Od Đorđevića naučio da uživa u košarci

Iza Marka Simonovića je najuspešnija godina i na sportskom i na privatnom planu.

Sa Crvenom zvezdom je dominirao u ABA ligi i na parketima u Srbiji, stigao do četvrtfinala Evrolige. U dresu reprezentacije igrao je finale sa Amerikancima na Igrama u Riju, postao otac, a u novoj sezoni igra najbolju košarku u životu.

Uz to, postao je ljubimac navijača „crveno-belih“, igrač čiji dres najviše kupuju mladi, čije ime najčešće skandiraju na utakmicama.  

- Jeste, stvarno je bila sjajna kalendarska godina na svim poljima. Ne bih se bunio kada bi se ponovila. Što se košarke tiče, i u klubu i sa reprezentacijom i individualno,  ponosim se onim što smo uradili. Znam da je teško to ponoviti, ali borićemo se, ništa nije nemoguće.

Četvrta sezona u Zvezdi, nigde se duže nije zadržao. U košarku je ušao sasvim slučajno, lečeći nostalgiju zbog napuštanja rodnog Kosova i Metohije neposredno pre izbijanje sukoba. Obreo se na Crvenom krstu, ali ozbiljnu košarku počeo da igra u Ostendeu koji je trenirao Miroslav Nikolić, afirmisao se u Budućnosti kod Dejana Radonjića, a evo nastavljaju u Zvezdi.

- Zvezdaš sam od malena, osećam se lepo, kod kuće sam, imam dobar odnos sa ljudima iz kluba, trenerom i saigračima. Najkraće rečeno, uživam.

U njegovoj karijeri je sve nekako kasnilo, ali upornošću, istrajnošću i velikim radom, dolazio je do onog što mu pripada. U reprezentaciji je debitovao na Svetskom kupu 2014, a 2009. je bio kapiten univerzitetske selekcije iz koje je selektor Dušan Ivković na EP u Poljskoj poveo Bjelicu, Raduljicu, Mačvana i Štimca, među najboljima. U Zvezdi je u trećoj sezoni morao da prođe dvomesečnu „proveru“, da bi stigao do uloge lidera. Nikad neće zaboraviti susret sa selektorom Aleksandrom Đorđevićem, uoči Svetskog prvenstva u Španiji 2014, jer, kako kaže, to mu je preokrenulo karijeru i pogled na košarku.

- To je bilo na okupljanju u hotelu „Zira“. Kada se završio zvanični deo, zahvalio sam se što me je stavio na širi spisak, uz opasku da se neće pokajati. Rekao je da  sam zaslužio poziv i da je siguran da ću izboriti mesto u timu. Tada mi je srce „poraslo“ i dobio sam veliku želju da pokažem da je  u pravu.

Nedostaje mu još evropska medalja, ima svetsko i olimpijsko srebro. Već u 2017. ima šansu da osvoji „triplu krunu“.

- Bila bi greota da ova reprezentacija ne uzme neko zlato. To su sjajni ljudi, vrhunski sportisti. S obzirom da je skoro nemoguće pobediti Amerikance, preostaje nam da to uradimo na Evropskom prvenstvu u Turskoj. Bila to kruna ove generacije.

Madrid, Rio, dva velika finala sa Amerikancima, povratak srpske košarke u visine i trenuci za nezaborav.

- Na olimpijskim igrama je teže osvojiti medalju i nekako je vrednija. Odigrali smo sjajno, a  posebna draž je to što je košarkaško finale bio poslednji sportski događaj, zatvorili smo Igre u Riju. Evo, i sada sam se naježio. Podiže se zastava Srbije, vojnici u svečanim uniformama salutiraju, to je nešto najleše što sam u životu doživeo.

Skoro bez odmora uskočio je u Zvezdin dres, krenula je još jedna bajkovita sezona, najbolja od kada nosi dres voljenog kluba.

- Iz godine u godinu vidi se veliki napredak u organizaciji, selekciji, igri i rezultatima. Sada je Zvezda prepoznatljiv brend ne samo u Evropi.

Ne smeta mu ni to što je na Mali Kalemegdan drugi put ušao na „mala vrata“.

- Tako se namestila situacija. Tim je bio selektiran, dogodile su se povrede nekih igrača i ja sam uskočio neplanirano. Bilo je promena i tokom sezone, ali smo u hodu sve to prevazišli i završili najvećim uspehom, sa dva trofeja i plasmanom među osam najboljih timova u Evroligi, uz mnoge rekorde. Odmah smo se i bez problema dogovorili o nastavku saradnje. Volim što sam u Zvezdi, kod kuće i da igram pred navijačima koji nemaju premca.

Ne bi imao ništa protiv da u crveno-belom dresu završi karijeru, mada je svestan da će ovakvim igrama sigurno privući interesovanje mnogo bogatijih klubova.

- Ne gledam daleko u budućnost, ali ono što znam je da ću igrati košarku dokle god budem mogao da hodam, na ovom nivou bar još četiri-pet.

Sa Dejanom Radonjićem ima odnos koji prevazilazi relaciju trener-igrač, sedma je sezona kako sarađuju.

- Odličan mlad grener, ali sa velikim iskustvom i znanjem. Dokazao se na najvišem evropskom nivou i pred njim je sjajna karijera. Dovoljno je da me pogleda i znam šta misli i želi.

Zvezda igra možda i najlepšu košarku u Evropi, a gro igrača su domaći. Otuda i sličnost s onim kako igra državni tim.

- Najveća pohvala nam je kada čujemo od kompetentnih ljudi da igramo dopadljivu košarku. Vidi se da uživamo, dajemo maksimum protiv mnogo jačih timova. Kad se iz jake odbrane rastrčimo veoma je teško igrati protiv nas, ni najjače ekipe ne mogu da izađu iz te mašine. Međutim, ne treba se zanositi nekim čudima.

Kaže da su uspesi rezultat snage tima, sistema i kontinuiteta rada i dobre selekcije.

- Imamo interesantne profile igrača koji mogu da igraju vrhunski na obe strane terena i na više pozicija. Druga stvar je drugarstvo, dugo smo zajedno, dobro znamo ko šta može i ne može. Isturimo vrline u prvi plan, sakrijemo mane i zato tako dobro funkcionišemo.

U 2017. želi pre svega zdravlje saigračima, s obzirom na velika iskušenja i napore. Na klupskom i reprezentativnom planu jasno je odredio ciljeve.

- Nadam se da ću sa Zvezdom da osvojim tri trofeja. Voleo bih da se u Evroligi plasiramo u plej-of, ali mislim da će to biti veoma teško. Važno je ostanemo na poziciji s koje možemo da napadamo osmo mesto, ali konkurencija je nikad jača i biće potrebno i dosta sreće. Zlato na Evrobasketu zaokružilo bi priču na nivou košarkaške bajke.

Ne voli da ističe preterano svoj učinak, ali fakat je da je najbolji strelac Zvezde, najjača napadačka karika i prava mora za trenere protivnika i čuvare.

- To je pre svega zasluga trenera i saigrača. Najvažnije za svakog igrača je da mu prijaju tim, trener i uloga koju dobije.

Iako je klasično krilo, odlično se snalazi na poziciji „četvorke“. U napadu do izražaja dolazi brzina, mogućnost da rešava situacije i prodorom, a

timska odbrana omogućava mu da izađe na kraj sa snažnijim i višim protivnicoma.

- Mnogim timovima ne odgovara naša formacija sa četiri spoljna igrača i jednim visokim. Timski sve pokrivamo, ali kad krenemo u napad to je veliki problem i za velike timove kao što su Real, Barselona i Makabi. Primoravamo ih da nam se prilagode, a to je klopka.

Kaže da ima sreću što u reprezentaciji i Zvezdi igra uz sjajne plejmejkere Teodosića i Jovića, da oni svakog saigrača učine trideset odsto boljim. A, šta je naučio od seelektora Aleksandra Đorđevića?

- Da uživam u košarci. Promenio je moje poglede na sport...