Biljanin put – od Glumča do Griniča

Užice – Ime umne i radne familije Tešić iz malog Glumča kod Požege, koja je dala velikog pesnika Momčila, pročulo se i na Kraljevskoj akademiji u Londonu. Pronosi ga već godinama fotogravurom Biljana Tešić, umetnica nadahnuta zavičajem. Ovih dana došla je iz britanske prestonice da otvori izložbu svojih dela, postavljenu zaslugom užičkog Narodnog muzeja u Jokanovića kući u Užicu. Vidno radosna što je, evo, opet u svom kraju i što su se, kako reče na otvaranju, na jednoj izložbi, ne samo na veseljima i sahranama, okupili njeni Glumčani.

Fotogravura je neobičan pristup fotografiji, spoj savremene fototehnologije sa crno-belom slikom, graviranjem na metalnoj pločici raznih boja, igrom senki, boja, likova. U toj veštini poseban dar iskazala je Biljana, koja ima diplomu londonskog Univerziteta umetnosti, odsek „digitalni vez u modnom dizajnu”. Fotogravura ju je privukla slučajno, saradnjom sa jednim veoma uspešnim kolegom u toj oblasti, da bi potom, u minulih nekoliko godina, napravila oko 150 radova.

– Tada sam se zarazila ovom umetnošću, koja mi stvara neizmerno zadovoljstvo, veće od novca ili bilo kakvog bogatstva – priča za naš list Biljana i predstavlja svoje uspehe:

– Eto, u Kraljevskoj akademiji sam pre tri godine izlagala, od 15.000 radova koji su konkurisali za ovu izložbu čija tradicija je duga 240 godina, primi se samo 1.200, a moja gravura je ušla u katalog za 2005. godinu. Prošle godine uspeh sam ponovila, ušla u uži izbor. I ove godine predala sam dva rada. Time, uz ostalo, pokazujem mladima u Srbiji, kojima je potrebno ohrabrenje, da je uspeh moguć, da maštu treba razvijati. Čovek, ako ima želju, naćiće i načina... 

Za užičku izložbu izabrala je ono najvrednije, na razne teme. Sa zidova vas ovde gleda i portret londonskog dobošara, jedna idila sa Griniča, pa ljubav na prvi pogled petla i kokoške, sivi soko, leopard i noćni lovac, ali i jedna kuća-brvnara iz Biljaninog zavičaja, prizor sa Lima, boje zlatne jeseni... Ono što je, svetom putujući, umetnica videla i fotografisala. Zavičaju, ipak, posebno je verna.

– Prirodna lepota mog sela Glumča, izatkala je najlepše ćilime vizuelnih izražaja i nadahnula me energijom da se radujem svim umetničkim izazovima, na putu za istinu, lepotu, ljubav, pravdu, slobodu. Roditeljska ljubav, postojanost i podrška u svemu, pomaže da se taj stvaralački razboj ne raspe, ne izgubi osnovu. Moji stvaralački putevi polaze i završavaju se u Glumču, bilo da sam u Londonu, Sidneju, Montrealu, Kolombu – ističe umetnica.

Da sve bude u znaku zavičaja i dana u njemu provedenih, Biljana je otvaranje izložbe u Užicu poverila svom razrednom starešini iz gimnazijskih dana, profesoru književnosti u požeškoj gimnaziji Ljubomiru Tešiću (sinu pesnika Momčila). Odmeren u svakoj reči, kako iskusnom profesoru i priliči, Tešić je okupljenima ispričao da je, uoči Biljanine mature, njenom razredu za pismeni zadatak dao jednu ne tako laku temu.

– Glasila je: „Tragajući za istinom i lepotom, čovek potvrđuje smisao svog života”. Nisam bio zadovoljan Biljaninim sastavom, a ona nije bila zadovoljna ocenom. Ipak, sada, gledajući izloženo, s neskrivenim oduševljenjem i radošću mogu da konstatujem da je u međuvremenu Biljana vrlo uspešno apsolvirala ovu temu – kazao je Ljubomir Tešić, pa otvorio izložbu.