Биљанин пут – од Глумча до Гринича

Ужице – Име умне и радне фамилије Тешић из малог Глумча код Пожеге, која је дала великог песника Момчила, прочуло се и на Краљевској академији у Лондону. Проноси га већ годинама фотогравуром Биљана Тешић, уметница надахнута завичајем. Ових дана дошла је из британске престонице да отвори изложбу својих дела, постављену заслугом ужичког Народног музеја у Јокановића кући у Ужицу. Видно радосна што је, ево, опет у свом крају и што су се, како рече на отварању, на једној изложби, не само на весељима и сахранама, окупили њени Глумчани.

Фотогравура је необичан приступ фотографији, спој савремене фототехнологије са црно-белом сликом, гравирањем на металној плочици разних боја, игром сенки, боја, ликова. У тој вештини посебан дар исказала је Биљана, која има диплому лондонског Универзитета уметности, одсек „дигитални вез у модном дизајну”. Фотогравура ју је привукла случајно, сарадњом са једним веома успешним колегом у тој области, да би потом, у минулих неколико година, направила око 150 радова.

– Тада сам се заразила овом уметношћу, која ми ствара неизмерно задовољство, веће од новца или било каквог богатства – прича за наш лист Биљана и представља своје успехе:

– Ето, у Краљевској академији сам пре три године излагала, од 15.000 радова који су конкурисали за ову изложбу чија традиција је дуга 240 година, прими се само 1.200, а моја гравура је ушла у каталог за 2005. годину. Прошле године успех сам поновила, ушла у ужи избор. И ове године предала сам два рада. Тиме, уз остало, показујем младима у Србији, којима је потребно охрабрење, да је успех могућ, да машту треба развијати. Човек, ако има жељу, наћиће и начина... 

За ужичку изложбу изабрала је оно највредније, на разне теме. Са зидова вас овде гледа и портрет лондонског добошара, једна идила са Гринича, па љубав на први поглед петла и кокошке, сиви соко, леопард и ноћни ловац, али и једна кућа-брвнара из Биљаниног завичаја, призор са Лима, боје златне јесени... Оно што је, светом путујући, уметница видела и фотографисала. Завичају, ипак, посебно је верна.

– Природна лепота мог села Глумча, изаткала је најлепше ћилиме визуелних изражаја и надахнула ме енергијом да се радујем свим уметничким изазовима, на путу за истину, лепоту, љубав, правду, слободу. Родитељска љубав, постојаност и подршка у свему, помаже да се тај стваралачки разбој не распе, не изгуби основу. Моји стваралачки путеви полазе и завршавају се у Глумчу, било да сам у Лондону, Сиднеју, Монтреалу, Коломбу – истиче уметница.

Да све буде у знаку завичаја и дана у њему проведених, Биљана је отварање изложбе у Ужицу поверила свом разредном старешини из гимназијских дана, професору књижевности у пожешкој гимназији Љубомиру Тешићу (сину песника Момчила). Одмерен у свакој речи, како искусном професору и приличи, Тешић је окупљенима испричао да је, уочи Биљанине матуре, њеном разреду за писмени задатак дао једну не тако лаку тему.

– Гласила је: „Трагајући за истином и лепотом, човек потврђује смисао свог живота”. Нисам био задовољан Биљаниним саставом, а она није била задовољна оценом. Ипак, сада, гледајући изложено, с нескривеним одушевљењем и радошћу могу да констатујем да је у међувремену Биљана врло успешно апсолвирала ову тему – казао је Љубомир Тешић, па отворио изложбу.