Nedisciplina i štednja

Niš – Ovogodišnji božićni praznik ostaće upamćen po grdnim nevoljama građana juga Srbije zbog izuzetne hladnoće, zastoja i prekida u saobraćaju, po lančanim sudarima i teškim povredama onih koji su tokom praznika negde putovali. Prethodnih dana mnogo se govorilo i pisalo o tome, nevolje su imale i svoje junake, poput policajaca, žandarma, medicinskih radnika i niških vatrogasaca, koji su spasavali živote učesnika u saobraćaju. Ali, nikako i niko da progovori o uzrocima. Nikako da se kaže, a zna se, zašto je došlo do lančanih saobraćajnih nesreća, zbog čega su na jugu Srbije na desetine automobila, autobusa, kamiona i šlepera bili zavejani u snegu, a glavni putevi bez saobraćaja.

Veoma stidljivo juče, kad se sve ipak smirilo, niški policajci su govorili da je većina onih koji su bili zavejani na putevima, a koje su s ostalim službama spasavali iz smetova, bila bez zimskih guma i neophodne opreme za ovakve prilike. Isto tako, možda prvi put, rečeno je da niko ne haje za saobraćajne propise i na upozorenja da se bez preke potrebe ne putuje i da se ne može glavom kroz zid. Reč je o teškoj nedisciplini, koja već previše košta. A zima je tek počela.

Neizbežno je obratiti pažnju i na problem organizacije rada zimskih službi i priprema za reagovanje u ovakvim situacijama. Mesecima se pred svaku zimu priča kako je sve spremno, kako nema problema i da se sneg, led i hladnoća dočekuju „svim raspoloživim snagama i kapacitetima”.

„Tri dana ledenog pakla” na jugu Srbije demantovala su sve takve priče. Stanje „na terenu” u mnogim gradovima i opštinama demantovalo je sve dosadašnje i hvalisave izjave za televiziju, novine i druge medije.

To nameće i pitanje zašto se godinama unazad lokalna komunalna preduzeća suočavaju s finansijskim i drugim problemima, uz neadekvatnu mehanizaciju, i dokle će se na njihova pleća svaljivati svi problemi, pa i odgovornost.

Za lokalne samouprave, ali pre svega za državu, postavlja se i pitanje dokle će se navodno štedeti. Naime, nikako da se za ovakva stanja i (ne)prilike u gradovima i na glavnim magistralnim putevima obezbede efikasnija sredstva u borbi protiv polarne hladnoće i leda. Dokle će se koristiti samo so i rizla? Niš, grad u ravnici i kotlini, pravi je primer za to – danima je već okovan ledom, na ulicama su utabani sneg i led i nemoguće je normalno upravljati putničkim automobilima ili autobusima gradskog prevoza, dostavnim vozilima za hleb, mleko i druge namirnice, trotoari su neočišćeni i kroz grad se, ne računajući nekoliko glavnih bulevarskih saobraćajnicama, ide kao kroz planinske vrleti, uz izuzetno veliku opasnost od povreda.

Da se ne govori kako je na saobraćajnoj žili kucavici kroz Srbiju – na auto-putu od krajnjeg juga i jugoistoka zemlje, gde je od prošle godine u upotrebi na desetine kilometara najmodernijih magistrala, pa sve preko Niša do Beograda. Prošlog petka i u dane prethodnog vikenda pokazalo se da je mnogo opasnosti jer se za čišćenje kolovoza i omogućavanje normalnog saobraćaja ipak ne koriste savremena i efikasnija sredstva. I da skoro nigde nema dežurnih ekipa. U to su se uverili i građani naše zemlje, ali i strani državljani koji su se vraćali na zapad Evrope posle praznika, pripadnici Vojske i Žandarmerije, rukovodstva državnih firmi koje su zadužene za održavanje auto-puta, kao i ministri.

Zar je zaista toliko teško proveriti šta to upotrebljavaju za održavanje svojih puteva na skoro celom Starom kontinentu, gde su zimske nevolje i češće i dugotrajnije, ali gde nema baš ovakvih vanrednih situacija i katastrofalnih posledica? Zar je teško ugledati se na njih, a ne stalno sebe i Srbiju upoređivati s onim državama u susedstvu kod kojih je mnogo gore nego kod nas?

Mora se jednom za svagda priznati da je mnogo skuplje otklanjati posledice ili ponovo raditi na stvaranju imidža Srbije koji pokazuje da je u njoj sve u redu, nego uložiti malo para kako bi se ovakvi problemi na drugačiji način rešavali.