Uzbuđeno smo čekali prvu publiku

Novoustanovljena nagrada koja nosi ime po poznatom novinaru Nebojši Popoviću biće uručena večeras Svetlani i Zoranu Popoviću za doprinos promociji i kritičkom promišljanju filmske umetnosti u 20 časova u Dvorani kulturnog centra Beograda. Bračni par koji decenijama istrajno obogaćuje našu kulturu kaže da nagradu prima s tugom i s ponosom, jer su poznatog autora i urednika Nebojšu Popovića (1958‒2015) lično poznavali i cenili njegov posvećeni rad.

Popovići su osnivači festivala dokumentarnog filma „Sedam veličanstvenih”, a 2007. pripala im je i nagrada Evropske dokumentarističke mreže. S željom da predstavimo njihov doprinos, vraćamo se u osamdesete godine, na njihove početke kada su kao mladi filmski režiseri postali spoljni saradnici Televizije Beograd.

Zoran naglašava da je imao sreću da postane deo tima serije „Petkom u 22” koja se bavila kulturom na nivou Jugoslavije. Kao i seriju dokumentarnih emisija „Neobavezno” i ovu je pokrenula legendarna urednica Zora Korać. „U redakciji za kulturu tada su se dešavala čuda, izazovi. To je bilo najkreativnije jezgro televizije, mesto u kojem su se prelamale nove ideje”, priča Popović. Iz te grupe Miloš Spasojević i Slobodan Pešić tokom 90-ih prave film „Slučaj Harms” koji je bio prikazan u Kanu. U isto vreme Boris Miljković i Branimir Dimitrijević Tucko razvijaju novu estetiku muzičkog spota u „Rokenroleru”. Popović radi prvu dokumentarnu emisiju o panku 1981. godine, a Partibrejkersi ga zovu da uradi njihov prvi spot.

‒ U televiziji je tada radila i Milanka Nanović, legenda filmske montaže, montažerka nekih od naših najznačajnijih igranih filmova. Bio sam zadivljen koliko je bila otvorenih estetskih stavova. Mi mladi smo dolazili kao da smo pali iznebuha, hteli smo sve i svašta da postignemo. Bukvalno smo želeli da iseckamo na kvadratiće tu filmsku traku, a ona je svojom energijom, iskustvom i nekom dubokom unutrašnjom podrškom sve to pratila kao da je deo najmlađeg mogućeg tima ‒ kaže naš sagovornik.

Oboje nam pričaju o svojim velikim urednicima koji su bili slobodnog duha i dovoljno moćni da sve ideje pretoče u praksu. Zora Korać je, kažu, razbijala šeme koje televiziju čine tromom i za određene dokumentarne projekte pozivala mlade reditelje. Tražila je najbolje saradnike, što su činili i drugi urednici. Bili su koheziona sila koja privlači iste takve ljude.

‒ Naše emisije prikazivane su na festivalima od Japana do Amerike. Autor naučne fantastike Zoran Živković radi serijal o naučnofantastičnom filmu. Nebojša Đukelić analitički prati film i jedne godine dobija čitav Treći kanal za praćenje festivala i Hronike Festa. U takvom okruženju ne možete da budete prosečni jer je to nedopustivo. Svi su podsticani da budu kreativni i osećali da je to njihova obaveza i odgovornost. Radimo seriju iz popularne fizike i pravimo veštačku kišu na trgu kao za snimanje igranog filma! Čovek koji je bio direktor Britanskog saveta glumi u seriji engleskog za decu, zajedno sa pola službenika britanske ambasade i njihovom decom. To je dečji program sa elementima igranog programa, sa Banetom Vidakovićem i Zoranom Cvijanovićem ‒ izuzetno zabavno. Završetak snimamo u Londonu gde Cvijanović odlazi da pronađe sve te Britance koje je poznavao. U Hajd parku ubacujemo Cviju u tu živu atmosferu i snimamo njegov govor na legendarnom „Uglu govornika” ‒ podseća Zoran Popović.

S raspadom Jugoslavije završava se i „Petkom u 22”. Sve što se dešava u zemlji zahteva ogroman prostor u informativnim emisijama, kultura je potisnuta i postaje senka onoga što je bila...

Popovići napuštaju televiziju 1990. i prave filmske radionice u Domu kulture „Studentski grad”, u okviru Akademskog filmskog centra. Ubrzo osnivaju Centar za vizuelne komunikacije „Kvadrat”, gde polaznike uče da prave filmove, ali i da ih kompetentno i višeslojno gledaju.

Kroz centar prolazi više stotina đaka, među njima Stefan Arsenijević, Vladan Pavić, Adrijana Stojković, Milan Todorović, Maja Miloš ‒ sada predavači na FDU, reditelji Ivan Živković, Bojan Vuletić, Nikola Ljuca, Kosta Đorđević, direktori fotografije Jelena Stanković, Pablo Fero Živanović i mnogi drugi. U Centru nastaje 400 kratkih dokumentarnih filmova i preko 500 kratkih igranih. U novom talasu mladih dokumentarista iz „Kvadrata” dolaze: Marta Popivoda, Sonja Blagojević, Ivan Jović, Ognjen Glavonić, Mladen Kovačević...

‒ Mi odlazimo na festival u Amsterdam i otkrivamo redove mladih koji čekaju da kupe karte za dokumentarce i gledamo filmove kao iz snova. Učinilo nam se da nemamo izbora, da moramo da kreiramo prostor za taj moderni izraz i kod nas. I tako se 2005. rodila ideja za „Sedam veličanstvenih”. Sami smo bili frustrirani na festivalima sa mnogo filmova i uvek mislili da smo neki bolji film propustili. Kad je sedam možete sve da ih vidite, a ne da gledate tri dnevno ‒ kaže Svetlana Popović i dodaje da filmove za festival bira Danac Tue Stin Miler.

‒ U tom trenutku napraviti festival dokumentarnog filma u „Sava centru” izgledalo je kao nemoguća misija i naša strepnja bila je ogromna. Čekali smo uzbuđeno da se pojavi publika za prvi film. Miler nas je pitao: Da li će doći 50 ljudi? Rekli smo: Toliko smo lično pozvali. Da li će doći 75?. Možda, rekosmo. Mislite li da će doći 100? I tu smo zaćutali. Kad je Miler video više stotina ljudi na filmu o gluvoj perkusionistkinji Evelin Gleni, na konferenciji za štampu je rekao: „Da se ovako nešto dogodi na festivalu na zapadu, potrebno je najmanje osam godina!”. Naš entuzijazam, naš san je bio veći od toga. I stvorila se nova publika pravih zaljubljenika u moderni dokumentarni film koja se trudi da ne propusti ni jedan od filmova sa festivala ‒ kažu Popovići.