Deca na stranputici

Analiza rasvetljenih slučajeva u poslednjih osam godina pokazuje da mlađi od 14 godina prosečno počine oko 1.100 do 1.500 krivičnih dela godišnje. Prema podacima MUP-a Srbije, u ukupnom broju identifikovanih počinilaca krivičnih dela, deca čine jedan odsto, a u okviru grupe maloletnih učinilaca taj procenat je između devet i 12 odsto. U 2016. godini su otkrivena 432 deteta mlađa od 14 godina koja su učestvovala u kriminalu, što je za tri i po odsto manje nego prošle godine.

Delinkventno ponašanje dece najviše je registrovano u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Kikindi, Nišu, Zaječaru i Pirotu. Među počiniocima, kako pokazuju policijske evidencije, dominiraju dečaci iz siromašnih i marginalizovanih društvenih grupa. Kriminalom najčešće počinju da se bave u desetoj godini, prvo u mestu gde stanuju, a zatim i šire. Međutim, zabeleženi su i slučajevi sedmogodišnjaka koji su učestvovali u krivičnim delima.

Dvojica dvanaestogodišnjaka i njihov godinu dana stariji drug nedavno su u 3.30 časova zapalili beskućnika iz Futoga, koji je preminuo u bolnici. Njih trojica prvi kontakt sa policijom imali su pre nekoliko godina kada su otkriveni u krađi. Policija je o tome odmah obavestila javnog tužioca za maloletnike i Centar za socijalni rad. Ingerencije policije su se završile, budući da je reč o krivično neodgovornoj deci mlađoj od 14 godina. Tužilac je izveštaj policije dostavio Centru za socijalni rad, jer nema zakonskog osnova da prema deci u ovom uzrastu pokrene krivični postupak. Centar za socijalni rad je, kao ključna služba koja brine o porodici i deci preduzeo mere u skladu sa Porodičnim zakonom i Zakonom o socijalnoj zaštiti.

Na pitanje kako objasniti zločin deteta, Olivera Zečević, šef Odseka za prevenciju i suzbijanje maloletničke delinkvencije u MUP-u Srbije za „Politiku” odgovara: „Reč je o vaspitno zapuštenoj deci koju roditelji nisu naučili kako da se društveno prihvatljivo ponašaju. Najverovatnije su i ona sama ranije bila žrtve grubog zanemarivanja i nebrige ili emotivno hladnog odnosa, tako da ne opažaju da je takvo ponašanje loše, da ono nanosi patnju i bol nekom drugom. Dete najpre uči od roditelja i ostalih članova porodice kako da se ponaša. Kasnije tokom puberteta, vršnjaci imaju veliki uticaj. Ličnim primerom šaljemo poruku detetu šta je ispravno, a šta ne”.

Javnost je bila zaprepašćena kada su dva brata u novembru 2014., tada sa 10 i 13 godina, pokušala da opljačkaju književnika Rašu Popova, koji je u radu ceo život posvetio deci. Objavljeno je da braća imaju više stotina krivičnih dela, uglavnom krađa i razbojništava. Iako je i u ovom slučaju policija odmah nakon prvih saznanja o njihovom učešću u krivičnim delima obaveštavala javno tužilaštvo i Centar za socijalni rad i podnosila krivične prijave protiv roditelja zbog zapuštanja i zlostavljanja dece, tek posle incidenta sa poznatim piscem, dečaci su bili uključeni u program intenzivnog tretmana za prevaspitavanje maloletnih delinkvenata, a roditelji osuđeni na zatvorsku kaznu.

Suština je, tvrdi Olivera Zečević, da se deluje proaktivno kako bi se sprečilo da do delinkventnog ponašanja deteta dođe, a ukoliko se ono dogodi, potrebno je da se posle brze reakcije policije i podnošenja prvih prijava, dalji postupak sprovede hitno, da ustanove socijalne zaštite rade sa detetom na promeni njegovog ponašanja u dužem vremenskom periodu. Uporedo sa tim, smatra ona, važno je pružati podršku roditeljima, koji su izgubili kontrolu nad detetom i nemaju vaspitnu ulogu.

Podaci policije pokazuju da deca najčešće čine imovinske delikte, krađe i razbojništva (oko 1.300 dela godišnje). Uglavnom pljačkaju neobezbeđene objekte, kioske, prodavnice, ulaze zgrada i to tokom noćnih i večernjih sati. Kada je reč o razbojništvima, ona su mahom „ulična”, a na meti su ženske, maloletne ili stare osobe. Reč je o manjim novčanim iznosima za dnevne potrebe.

„Nekada ih za ova krivična dela zloupotrebljavaju stariji pa i sami roditelji. Ova deca žive u teškim uslovima, često se sama staraju o svom životu, nemaju odgovarajuću zdravstvenu zaštitu i uglavnom ne idu u školu”, objašnjava Zečevićeva.

Razbojništva, iznude i krađe vozila dominiraju i u kriminalu krivično odgovornih maloletnika od 14 do 18 godina. Pored imovinskih delikata (78 odsto), u strukturi maloletničkog kriminala izdvajaju se nasilni kriminal, koji čini oko 10 odsto i dela u vezi sa drogom koja čine oko 4,5 odsto. Nasilni delikti maloletnika najčešće su situacionog karaktera. Kada je reč o narkoticima, uglavnom u Beogradu i u manjoj meri Novom Sadu, maloletnici su prijavljivani zbog neovlašćenog držanja droge. U više od 90 odsto slučajeva reč je o držanju marihuane za sopstvene potrebe.

Kako je moguće da roditelji ne primete da im se deca bave kriminalom?

„Nažalost i to se dešava. Ima roditelja koji su prezauzeti poslom i nemaju dovoljno vremena da se posvete detetu, što ne sme da bude izgovor. Mnogo veći problem je kada roditelj nije uspostavio dobru komunikaciju i odnos poverenja sa detetom. To je posebno značajno u uzrastu od 10 do 16 godina kada su deca prijemčiva za pozitivne, ali i za negativne uticaje. Tada vršnjaci počinju da imaju dominantniji uticaj i zbog toga je važno da roditelji znaju i proveravaju sa kim im se dete druži i gde provodi slobodno vreme”, odgovara Olivera Zečević.

Sa druge strane, navodi ona, postoje i porodice koje zanemaruju svoju decu ili ih koriste za izvršenje krivičnih dela. Događaji koji mogu da se odraze na delinkventno ponašanje deteta su ponekad i loši odnosi između roditelja, svađe, neusaglašenost u vaspitanju. Ima roditelja koji, dodaje Zečevićeva, smatraju da su „sve rešili” ukoliko materijalno obezbede decu i nekog drugog angažuju da se brine o njima, a suština je da svako dete traži roditeljsku pažnju, ljubav i podršku.