Kad lokalni voz remeti Briselski dijalog

Nakon zaustavljanja voza u bojama srpske trobojke na kojem je na 20 jezika ispisano Kosovo je Srbija koji je u subotu krenuo na liniji Beograd – Kosovska Mitrovica, teško je odgovoriti na pitanje kako do izlaza iz najnovije zategnutosti između Beograda i Prištine.

Šefica diplomatije Evropske unije Federika Mogerini ocenila je da su tenzije u odnosima Beograda i Prištine visoke, prenoseći da obe strane pokazuju odlučnost i da rade na procesu dijaloga u cilju poboljšanja života ljudi na terenu.

Mogerinijeva je ponovila da je povodom subotnjeg incidenta, kada su kosovske oružane snage „Rosu” zaustavile voz koji je krenuo iz Beograda ka Kosovskoj Mitrovici, razgovarala sa premijerom Srbije. „Vrlo sam bila zabrinuta zbog situacije koja je mogla da eskalira. Moja poruka je bila da se izbegne eskalacija, da se uzdrže od akcije i retorike i da se vidi da zajedničko zalaganje kroz dijalog daje rezultate za obe strane”, naglasila je Mogerinijeva na kraju Saveta ministara spoljnih poslova EU kome je predsedavala u Briselu, a preneo Tanjug.

Ona je posebno zahvalila premijeru Vučiću na vođstvu koje je pokazao u teškim trenucima, što je, kako je rekla premijeru Srbije, obezbedilo osnovu da nastavi da se kroz dijalog zalaže za interese svoje zemlje kao i naroda u regionu.

I evropski komesar za pregovore o proširenju i susedsku politiku Johanes Han pozvao Srbiju i Kosovo da ne ugrožavaju ono što je već postignuto u dijalogu. „Moja molba jeste da ne bi trebalo da ugrožavaju ono što je već postignuto u dijalogu i da bi trebalo da gledaju napred, a ne u nazad”, izjavio je Han, odgovarajući na pitanja u vezi mogućeg „raspada u odnosima Srbije i Kosova”.

Upitan da li je predsednik Nikolić taj koji „gleda unazad”, Han je kratko zaključio: „Svako ko ne gleda unapred gleda unazad.”

Predsednik Tomislav Nikolić poručio je prethodno da više nema dijaloga u Briselu, „dok se ovo ne raščisti”, a premijer Aleksandar Vučić, iako teška srca, nije isključio susrete sa kosovskim predstavnicima. „Nastaviću da se sastajem sa Albancima, iako mi je teško da se sa njima dogovaram”, izjavio je.

Najavljujući da će danas u Davosu imati bilateralne susrete sa predsednikom Kine Si Đinpingom, potpredsednikom SAD Džozefom Bajdenom, kao i sa novom predsednicom Švajcarske Doris Leutard, Vučić je kazao i da Albancima neko mora da kaže „stanite, nemojte da provocirate sukobe”.

Međutim, posebnu pažnju Beograda izazvao je američki stav saopšten iz ambasade SAD u Prištini. Portparolka ambasade Mišel Šon izjavila je da SAD poštuju pravo Kosova da brine o svojoj granici i dodala da snažno podržavaju dijalog kojim posreduje EU.

Ove njene reči navele su ministra Aleksandra Vulina na ocenu da Priština nikada, pa ni u tom slučaju, nije delovala samostalno.  „Scenario izazivanja sukoba sa Srbima koji ne bi prošao bez krvi bio je pripremljen i odobren, a kršenje Briselskog sporazuma podržano i prećutano”, naveo je Vulin.

Što se tiče predstavnika privremenih institucija Kosova, oni se, naravno, o tome ne izjašnjavaju, već poručuju da probleme treba rešavati dijalogom. Tako je  predsednik Hašim Tači kazao da „dobri susedi” ne ometaju jedni druge „ekstremističkim potezima, već razgovaraju”, a premijer Isa Mustafa istakao da kosovskim Srbima „ne treba zaštita Beograda, jer ih štiti Priština”.

Zbog toga mu je otpisao Vulin, rečima da „Srbe na KiM čuva Beograd, Srbe na KiM čuva Rezolucija 1244, Srbe na KiM čuva njihova uporna i hrabra borba za slobodu”.

Direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović misli da je put izlaska iz ove situacije u kojoj su se našli Beograd i Priština nastavak briselskog dijaloga.

„Za odnose na relaciji Beograd–Priština nemoguće je očekivati da uznapreduju bez odlučne asistencije EU, koja je uključena u pregovarački proces. Dakle, zastoj u pregovaračkom procesu, kao i određene vrste obostranih provokacija nešto su što procesu, s jedne strane, šteti, a s druge strane je mnogo toga blokirano u napretku, bez obzira na činjenicu da je upravo zahvaljujući napretku Srbija dobila dalje otvaranje pregovaračkih poglavlja”, kaže ona, u uverenju da nikome nije u interesu da se region zapadnog Balkana raspaljuje na bilo koji način u periodu koji je pred nama.

„I dalje je ključna tema formiranje Zajednice srpskih opština. Videćemo koliko će ovo u narednom periodu biti na dnevnom redu, imajući u vidu da međunarodna zajednica vrši određenu vrstu pritiska na Prištinu da ubrza taj deo procesa. A važno je i da Beograd ne slabi svoju pregovaračku poziciju potezima koji potencijalno mogu biti negativno ocenjeni u međunarodnoj zajednici”, kaže Joksimovićeva.

Ona naglašava da je činjenica da bez velikih sila gotovo nijedan problem na zapadnom Balkanu ne može da se reši, ali da je ovo trenutak u kojem su velike sile uglavnom okrenute sopstvenim problemima. SAD su u periodu tranzicije, novi predsednik preuzima dužnost za nekoliko dana. Što se tiče EU, ovo je  ključna godina za njenu budućnost, „u smislu kapaciteta za njenu konsolidaciju”.

Politički analitičar Dragomir Anđelković smatra, pak, da ne treba žuriti sa izlaskom iz sadašnje situacije. „Srbija treba da deluje kooperativno, ali i ne treba previše da traži izlaz iz ove situacije. Jer, ova situacija je nastala u političkim okolnostima koje su za nas bile jako nepovoljne. Treba da sačekamo novu administraciju u Americi, da vidimo kakve će se novine tu dogoditi i da onda razmotrimo tokove naše politike prema Kosovu i Metohiji, uz mogućnost i da odustanemo od dosadašnjih rezultata briselskog dijaloga i da pravimo neka nova rešenja, uključujući i mogućnost podele”, kaže Anđelković.

On smatra da je za Srbiju čitava situacija i dobro ispala, jer su Albanci „histerično reagovali i na neki način nam daju prostora da sačekamo i vidimo šta dalje”.

Veruje da će u ovakvim okolnostima sigurno biti priče o Kosovu i u Davosu. „Srbija treba da stavi akcenat na priču sa Kinezima, sa Amerikancima tek toliko koliko je neophodno, jer zašto bismo se mi sada vezivali za odlazeću američku administraciju koja nam je nenaklonjena, treba čekati novu”, kaže Anđelković.