Pomozi ili pomogni

U srpskom jeziku postoji veliki broj glagolskih dubleta. S vremenom, broj dubleta se smanjio u pojedinim oblicima (npr. u prezentu), ali dubleti se dobro čuvaju u aoristu (npr. stadoh/ stah, htedoh/ hteh), radnom gl. pride- vu (trgao/ trgnuo, maknuo/ makao), trpnom gl. pridevu (predat/ predan) i sl. Dubleti su često istraživani i komentarisani s normativnog aspekta, jer je najidealnija slika u jeziku kada imamo samo jedne oblike kao norma- tivne. Ipak, idealna jezička situacija nemoguća je zbog razvoja jezika i po-stojanje dubleta je, najčešće, sasvim opravdano. Pored normativnih rečni- ka i priručnika koji beleže standardne dublete u srpskom jeziku, konsta- tuju ih i normativne gramatike, pa su u morfologiji jasno izdvojeni obli- ci u kojima se javlja dubletizam, i mnoge dvostruke forme.

Ovom prilikom predstavićemo glagolske dublete u imperativu glagola le-ći/legnuti, pomoći, pomagati, sesti. Interesantno je da se javljaju jedni oblici kao sistemski i drugi, najčešće, nastali analogijom prema nekim sličnim glagolima. Važno je znati da su oba oblika pravilna i da je samo stvar izbora koji ćemo upotrebiti.

Kod glagola leći/ legnuti koji ima dublet i u infinitivu, u imperativu se javlja lezi (npr. Lezi, golubice, lezi, čedo (Glišić); Lezi uz njega i traži da ti oprosti (Bulatović) i legni (npr. Dođi, legni na ove jastuke! („Poli- tika”); Rasprostite ih po krevetu i legnite zajedno!). Oblik legni je gra-matički primarni oblik jer se imperativ gradi od prezentske osnove i na-stavaka, ali je oblik lezi, čini se, frekventniji.

Glagol pomoći – pomognem ima u imperativu očekivani oblik pomogni (npr. Pomognite mi gospodine, pomognite mi! (B. Ćosić); Pomognite na-šem Stefanu („Ilustrovana politika”), ali i oblik pomozi (npr. Pomozi, brate, ako boga znaš (Kiš, „Skladište”); Pomozite mi, ne osećam se do-bro („Politika”) i sl.) Interesantno je da se oblik pomozi nametnuo kao češći i kao tendencija, iako je nastao kao sekundarni oblik, verovatno pod uticajem konstrukcije pomozi bože.

Vidski parnjak glagola pomoći, glagol pomagati u imperativu ima pomagaj (npr. Znači, pomagajte braćo Rusi („Večernje novosti”); Ljudi, pomagajte! („Politika”), ali i pomaži (npr. Rađajte decu, pomažite jedni druge („Večernje novosti”); Ne pomažite nam, molimo vas! („Večernje novo- sti”)). Oba oblika su ravnopravna u upotrebi.

Glagol sesti – sednem ima oblike sedi (npr. za pregovarački sto („Politika”); sa nama, donatori! („Politika”); tamo gde sam rekla! („Politika”) i sedni (npr. Ti ipak sedni i napiši razloge („Politika”); Dakle, sednimo svi za sto i jedimo (Kiš, „Noć i magla”). Čini se da je oblik sedi mnogo frekventniji, ali dublet, svakako, postoji.

Iako nema dublet u imperativu pomenućemo i glagol razumeti. Oblik za imperativ razumi, koji je nestandardni oblik, nametnuo se kao jedini tako da se standardni oblik razumej može čuti samo u intelektualnim krugovima koji su naučili da je to pravilan oblik, i to u pisanju, ne u govoru. Radi se o izuzetno frekventnom glagolu i nalazimo ogroman broj primera za oblik razumi. Pogrešno razumi javlja se analogijom prema oblicima glagola urazumiti (se) koji pripada glagolima drugog tipa.

Ostali glagoli u srpskom jeziku imaju jedne oblike imperativa, ali treba voditi računa, pre svega, u pisanju kod pojedinih glagola tipa brojiti: broj, brojmo, brojte; verovati: veruj, verujmo, verujte; napojiti: napoj, napojmo, napojte; odvojiti: odvoj, odvojmo, odvojte; otpiti: otpij, otpijmo, otpijte; popiti: popij, popijmo, popijte; prebiti: prebij, prebijmo, prebijte; proliti: prolij, prolijmo, prolijte; razbiti: razbij, razbijmo, razbijte; sašiti: sašij, sašijmo, sašijte; umiti: umij, umijmo, umijte, gde se nastavak -j u govoru ne realizuje, ali se mora pisati. Istog tipa kao glagol odvojiti ponaša se i glagol osvojiti – osvoj, osvojmo, osvojte koji se često pogrešno koristi u obliku osvoji. Kod druge grupe glagola javlja se nastavak -i pa će biti gaji, prodaji.

Vrativši se na naslov da li pomozi ili pomogni, za jezik je svejedno, oba oblika su pravilna. Koji ćemo od oblika upotrebiti zavisi od nas samih. Jedino u ustaljenim konstrukcijama ne postoji mogućnost izbornosti pa tako u konstrukciji pomozi bože ne može da se upotrebi drugi oblik *pomogni bože.

Filološko-umetnički fakultet Kragujevac