Помози или помогни

У српском језику постоји велики број глаголских дублета. С временом, број дублета се смањио у појединим облицима (нпр. у презенту), али дублети се добро чувају у аористу (нпр. стадох/ стах, хтедох/ хтех), радном гл. приде- ву (тргао/ тргнуо, макнуо/ макао), трпном гл. придеву (предат/ предан) и сл. Дублети су често истраживани и коментарисани с нормативног аспекта, јер је најидеалнија слика у језику када имамо само једне облике као норма- тивне. Ипак, идеална језичка ситуација немогућа је због развоја језика и по-стојање дублета је, најчешће, сасвим оправдано. Поред нормативних речни- ка и приручника који бележе стандардне дублете у српском језику, конста- тују их и нормативне граматике, па су у морфологији јасно издвојени обли- ци у којима се јавља дублетизам, и многе двоструке форме.

Овом приликом представићемо глаголске дублете у императиву глагола ле-ћи/легнути, помоћи, помагати, сести. Интересантно је да се јављају једни облици као системски и други, најчешће, настали аналогијом према неким сличним глаголима. Важно је знати да су оба облика правилна и да је само ствар избора који ћемо употребити.

Код глагола лећи/ легнути који има дублет и у инфинитиву, у императиву се јавља лези (нпр. Лези, голубице, лези, чедо (Глишић); Лези уз њега и тражи да ти опрости (Булатовић) и легни (нпр. Дођи, легни на ове јастуке! („Поли- тика”); Распростите их по кревету и легните заједно!). Облик легни је гра-матички примарни облик јер се императив гради од презентске основе и на-ставака, али је облик лези, чини се, фреквентнији.

Глагол помоћи – помогнем има у императиву очекивани облик помогни (нпр. Помогните ми господине, помогните ми! (Б. Ћосић); Помогните на-шем Стефану („Илустрована политика”), али и облик помози (нпр. Помози, брате, ако бога знаш (Киш, „Складиште”); Помозите ми, не осећам се до-бро („Политика”) и сл.) Интересантно је да се облик помози наметнуо као чешћи и као тенденција, иако је настао као секундарни облик, вероватно под утицајем конструкције помози боже.

Видски парњак глагола помоћи, глагол помагати у императиву има помагај (нпр. Значи, помагајте браћо Руси („Вечерње новости”); Људи, помагајте! („Политика”), али и помажи (нпр. Рађајте децу, помажите једни друге („Вечерње новости”); Не помажите нам, молимо вас! („Вечерње ново- сти”)). Оба облика су равноправна у употреби.

Глагол сести – седнем има облике седи (нпр. за преговарачки сто („Политика”); са нама, донатори! („Политика”); тамо где сам рекла! („Политика”) и седни (нпр. Ти ипак седни и напиши разлоге („Политика”); Дакле, седнимо сви за сто и једимо (Киш, „Ноћ и магла”). Чини се да је облик седи много фреквентнији, али дублет, свакако, постоји.

Иако нема дублет у императиву поменућемо и глагол разумети. Облик за императив разуми, који је нестандардни облик, наметнуо се као једини тако да се стандардни облик разумеј може чути само у интелектуалним круговима који су научили да је то правилан облик, и то у писању, не у говору. Ради се о изузетно фреквентном глаголу и налазимо огроман број примера за облик разуми. Погрешно разуми јавља се аналогијом према облицима глагола уразумити (се) који припада глаголима другог типа.

Остали глаголи у српском језику имају једне облике императива, али треба водити рачуна, пре свега, у писању код појединих глагола типа бројити: број, бројмо, бројте; веровати: веруј, верујмо, верујте; напојити: напој, напојмо, напојте; одвојити: одвој, одвојмо, одвојте; отпити: отпиј, отпијмо, отпијте; попити: попиј, попијмо, попијте; пребити: пребиј, пребијмо, пребијте; пролити: пролиј, пролијмо, пролијте; разбити: разбиј, разбијмо, разбијте; сашити: сашиј, сашијмо, сашијте; умити: умиј, умијмо, умијте, где се наставак -ј у говору не реализује, али се мора писати. Истог типа као глагол одвојити понаша се и глагол освојити – освој, освојмо, освојте који се често погрешно користи у облику освоји. Код друге групе глагола јавља се наставак -и па ће бити гаји, продаји.

Вративши се на наслов да ли помози или помогни, за језик је свеједно, оба облика су правилна. Који ћемо од облика употребити зависи од нас самих. Једино у устаљеним конструкцијама не постоји могућност изборности па тако у конструкцији помози боже не може да се употреби други облик *помогни боже.

Филолошко-уметнички факултет Крагујевац