Polovina zatvorenika na drogama

Slučaj majke koja je uhapšena u ponedeljak posle pokušaja da sinu u zatvoru u KPZ Zabela u Požarevcu prokrijumčari heroin u telesnoj šupljini, samo je jedan u nizu nesvakidašnjih načina unošenja narkotika u zatvor. Ova žena je planirala da drogu izvadi u toaletu zatvora. Njen sin je trebalo da je proguta, a zatim izbaci iz svog probavnog sistema da bi je koristio.

Najdramatičniji primer pokušaja unošenja droge u zatvor je kada je majka stavila narkotik u bebinu pelenu, ocenjuje za „Politiku” Zorana Vučićević, portparol Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde. Zatvorsko obezbeđenje je drogu nalazilo i u đonovima cipela, originalnim pakovanjima paste za zube, hrani, u porubu na stvarima...

Nema pravila u kojim se zatvorima najviše diluje droga. To zavisi od broja osuđenika. Ipak, tvrdi Vučićevićeva, najveća količina narkotika nikada ne dospe u zatvor. „Što je ustanova veća, tu postoji više pokušaja krijumčarenja droge. To su beogradski Okružni zatvor, i tri najveća KPZ-a – Niš, Požarevac i Sremska Mitrovica”, navodi Vučićevićeva. Bilo je pokušaja krijumčarenja i u takozvanoj Novoj skeli, ali je to, kaže ona, odmah sprečeno.

U srpskim zatvorima je u 2015. godini registrovano 5.146 narkomana, što je otprilike oko polovina zatvorenika, pokazuju podaci Uprave za izvršenje krivičnih sankcija dostavljeni „Politici”. Reč je o broju pritvorenika, osuđenika, maloletnika i prekršajno kažnjenih koji su te godine „prošli” kroz zatvorske ustanove, napominju u ovoj upravi. Ipak, broj narkomana unutar zatvorskih zidina je u porastu iz godine u godinu.

„Dok je zatvora biće i droge u njima” saglasni su u oceni „Politikini” sagovornici. Međutim, iako postoje pokušaji organizovanja neformalnih zatvorskih grupa dilera, narkotike iza zidina kazamata češće preprodaju pojedinci. Dilovanjem droge se bave uglavnom oni koji su zbog toga i dospeli iza rešetaka, tako pokušavajući da „nastave posao”. To podrazumeva i odgovarajuću „pripremu napolju”.

„Ne isplati im se da budu organizovani u grupi kako iz finansijskih razloga, tako i zbog toga što bi svi da budu „bosovi” u okviru neformalnog zatvorskog sistema. To je jedna od malobrojnih stvari, koja u zatvorima nije preslikana sa ulice, budući da je uglavnom sve isto kao napolju”, navodi jedan od naših sagovornika iz zatvorskog sistema, koji je želeo da ostane anoniman.

Kako saznajemo, pored marihuane koja je standardna, u poslednje vreme tablete i sintetičke droge uzele su primat u zatvorima u odnosu na heroin i kokain. To nije ništa neobično budući da je takva situacija i na „ulici”. Međutim, za razliku od dilovanja „na slobodi”, iza rešetaka se preprodaja narkotika meri isključivo u gramima, jer količina nađene droge retko kada prelazi nekoliko grama. O tome svedoči i podatak da je tokom pretresa u celoj 2015. godini oduzeto ukupno 64,33 grama narkotika.

Miloš Janković, nekadašnji direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, a sada zamenik ombudsmana za zaštitu prava zatvorenika kaže da je teško proceniti koliko droge ima u zatvorima. Janković smatra da su predimenzionirana mišljenja i tvrdnje da je narkotika na svakom koraku u zatvorima. Problem je, ocenjuje on, što droga uvek pronalazi puteve i simbiozu između onih koji bi to trebalo da sprečavaju i onih koji diluju. „Zato se teško i otkriva”, zaključuje Janković.

Da se i pored ciljanih i nasumičnih pretresa zatvorenika, droga teško otkriva kako prilikom pokušaja unošenja tako i unutar zatvora, potvrđuje nam jedan od zatvorskih radnika koji je želeo da ostane anoniman. Navodi da bi otkrivanju droge znatno doprinelo uvođenje pasa posebno obučenih za otkrivanje narkotika, koje, iako predviđeno zakonom, još nije zaživelo.

On duže od decenije radi u zatvoru i smatra da su zatvorenicima data prevelika prava. Primera radi, bez sudske dozvole nije moguće slušati telefonske razgovore zatvorenika putem kojih oni mogu bilo šta da se dogovaraju sa sagovornicima sa druge strane žice, pa i o dostavljanju narkotika. Prema njegovim rečima bilo je svega nekoliko slučajeva da su otkriveni zatvorski stražari koji su bili u sprezi sa zatvorenicima koji su dilovali drogu.

Upitana da li su zatvorski stražari i u kojoj meri uključeni u „poslove” zatvorenika sa drogom, Zorana Vučićević odgovara da uprava ne vodi takvu statistiku. Budući da je reč o krivičnom delu, time se, kaže ona, bave policija i tužilaštvo.